Branič

СУДСКА ПРАКСА

кад је забрана захтевзна, те и њена снага и дејство почињу од тога дана а не од дана извршеног пописа. Према томе, кад су у питању разлучна права по одобреним забранам», за почетак критичног рока из § 11. ст. III. Стечгјног закона треба узети дан, кад је захтевано обезбеђење, ако је исто судским решењем одобрено а не дан њеног удејствовања. Како је у конкретном случају забрана, стављена решењем Среског суда за град Београд Бр. 11372|34. на покретност пок. М. М. захтевана и одобрена пре критичног рока од 60 дана, предвиђеног у § 11. Сгеч. Зак.,то је, с обзиром, да је од дана донетог судског решења 5-ХН-1934. гои. те до дана отворена стечаја — 18. априла 1935. г. прошло више од 60 дана и разлучно право тужиоца по тој забрани пуноважно. Одлука 1. грађ. већа од 30-ХИ-1936. г. Рев. 1.684|36.

У ,,Браничу" за септембар 1935. г. саопштили смо једну одлуку Опште, седнипе Касационог суда, којом је такође расправљено питање разлучног права на покретности дужниковој који је под стечајем. Тај је случај друкчији од овога. Поверилац је захтевао забрану на имовину дужников\ пре критичног рока од шесдесет дана, предвиђеног у § 11. од. 111 Стечајног Закона али извршна власт ту забрану није удејствовала т, ј. није извршила попис ни до дана отвореног стечаја над дужниковом имовином. У тој одлуци Касациони суд је стао на гледиште, да се разлучно право има ценити по § 381. Грађ. с. п. с обзиром и на § 469. истог закона. Како пак забрана повериочева није никако удејствована од стране извршне власти, то није ни могло доћи дј примене § 381. поменутог закона, по коме поверилац стиче Залогу од дана тражења забране код суда Пописом дужникове покретности, на коју је одобрена забрана, — §§ 403. и 404трађ. суд. пост.— индивидуалишу се узабрањене ствари, залога погтаје дефиниГивна, али за разлику оц вољне залоге, о којој је реч у § 307. Грађ. зак., она по § 381. Грађ. суд. пост. добија свој рок, у односу на трећа лица, одданакад је захтевана код суда. Законодавац дакле овим прописом даје јој ретроактивно дејство, сматрајући, да она постоји не од дана извршеног пописа, већ од дана тражења код суда. Кад забрана није никако удејствована онда о њеном разлогу не може ни бити говора. Следствено, у таквом случају не може наћи своју примену ни § 11. од 111. Стечајног закона, по коме разлучно право, стечено извршењем ради обезбеђења у време последњих шесдесет дана пре отварања стечаја, престају важити отварањем стечаја, пошто такво право није пре стечаја ни постојало, па не може ни бити речи о његовом престанку. У овом пак спору поверилац је тражио забрану и она је одобрена од стране суда пре критичног рока из § 11. Стеч, зак. али је иста удејствована у току тога рока. По нахођењу Апелационог суда у разлозима његове пресуде. наведени законски пропис има се тако тумачити, да разлучна права наста|у на дан удејсвовања обезбеђења а не даном донете судске одлуке о одобреном обезбеђењу. Таква се солуција не може примити. Истина је да без судске одлуке и пописа дужникових ствари по тој одлуци нема принудне залоге али ни један од та два момента нису релевантни у погледу ранга исге према осталим повериоцима, т. ј. у погледу питања, од када поверилац по забрани стиче заложно (Разлучно) право. За то је меродаван пропис § 381. Грзђ. суд. пост. Овим прописом дакле учињен је изузетак од општег правила, постављеног у § 307. Грађ. зак. по коме је покретна ствар тек онда у залози, кад је предана. Код принудне залоге, као што је судска забрана, предаје (пописа) мора бити, само је она без утицаја на момензт постанка повериочевог права, без обзира да ли је попис по тоЈ забрани извршен пре или у току критичног рока из § 11. од III. Стечајног закона. Према томе у овом случају, који је расправљен предњом одлуком Касационог суда разлучно право тужиочево на узабрањеним стварима дужниковим, није престало отварањем стечаја над дужниковом имовином, с обзиром иа § 381. Грађ. суд. пост. Са наведеног, мислимо, да се у примени § 11. од III. Стеч. зак. у погледу разлучног права стеченог судском забраном могу појавити ови случајеви: 1., Забрана је захтевана и одобрена пре рока од шесдесет дана из поменутог прописа а удејствована је пре или у току тогз рока; 2., Забгана је захтевана и одобоена пре реченог рока али до дана отварања стечаја није удејствована. т. ј. није извршен попис по истој. 3.. Забрана је тражена и одобрена и удејствована у току тога рока. У првом случају повериочево разлучно право остаће и после отварања стечаја над дужниковом имовином, у случају под 2., разлучно право није никако