Branič

УПРАВНА ВЛАСТ И ЊЕНО ПРАВО

121

административни поступак б. Краљевине Србије био је заснован на обичајном праву. Код нас је, дакле, обичајно право било један значајан извор административног права. Данас обичајно право и као оишти и као аосебан извор губи много од сзога значаја. Право се компликовало, а компликованост није особина обичајног права. Данас се право изграђује на принципима и обзирима, који су неприступачни и страни једноставној психи народа о праву и правици. Што се административног права тиче, оно се по готову више не може ослањати на обичаје. Државни апарат је све комаликованији, његови задаци све већи То је читава техника. Систем правног пословања државне управе све више личи на компликовани механизам часовника са једном масом федера, точкоџа, зубаца и точкића, између којих се мора постићи складност у функционисању, да би машина могла да ради и чију посебну функцију и посебну нужност појединац често и не схвата. * * & Није само активна уарава у великим могућностима, које »смо могли назрети из досадашњег излагања, да било у примени закона, било у недостатку закона, у својој функцији, ствара извесна права и извесна правила понашања за појединце. Такву могућност има и уиравно судство. И није само закон, уредба, обичај онај правни извор, из кога истичу правне норме за управну власт, већ и административни судови, путем своје праксе, могу створити правна правила, која ће управна власт бити дужна да поштује и примењује. Да из судске праксе, у ствари, истичу сва ирава, кошретно аримењена, и да појединац у ствари судску праксу осећа као радњу остварења ирава, и да је најзад за арактичан живот важније ираво из ираксе, него ираво из закона — то је, мислим, јасно. Колико је год важно уочити шта у закону иише, толико је исто важно и дознати, како се то што закону пише, у иракси сароводи и разуме. (Отуда велики значај методе тумачења закона.) Отуда у крајњој линији правни поредак и не зависи искључиво од текста закона, него и од квалитета аримене тих закона. Отуда, даље, за правни живот једне заједнице колико је важно, да има доброг и објективног законодавца исто је толико важно, да има и доброг и објективног судију. Па и рђав закон може бити добар у рукама доброг судије, а тешко добром закону у рукама рђавог судије. Судска пракса, као оживотворење апстрактног права из закона, као његов реални израз, један је извор, поред закона, за познавање позитивног права. Кад се говори о судској пракси, као правном извору, мисли се на обавезност те ираксе. Питање се поставља поглавито у приватном праву, где су гледишта подељена. Нас, међутим поглавито интересује питање судске праксе у административном праву, дакле, административно-судске праксе. Административно право — и поред огромног броја закона и прописа, који регулишу материју из његове области (најшира од свих правних области) није нигде још у позитивном праву