Branič

ПОСЕБНИ ДЕО НАЈНОВИЈЕГА ПРОЈЕКТА НЕМАЧКОГ К. 3.

129

Тач. 6: Ако је учинилац кривичнога дела свесно деловао, то се на њега примењују санкције кривичног законика ради његове воље као корена и извора противнародног делања. Ради тога кривично право предвиђа примену кривичних санкција већ тада, чим је учинилац започео извршење кривичног дела или кад га је завршио и ради тога начин спољњег суделовања при кривичном делу није од одлучне важности. Тач. 7: Казну има судија да одмери унутар граница предвиђених у кривичном закону за дотично кривично дело, а у првом реду према јакости и опасности воље, а код лакомислености и непажње према степену непажње. Тач. 8: Част је највеће добро немачкога грађанина. Најтежа последица једног недела је губитак или смањење части учиниоца кривичног дела. Губитак части закон предвиђа када се учинилац брише из народне заједнице и заувек из ње искључује. Ако је учинилац кривичнога дела својим делом част само повредио, а може ју својим даљњим беспрекорним животом повратити, осудиће се на временски губитак части. Осудом на губитак части везана је и казна робије. Поред тога предвиђа кривични закон казне части са ограниченијим последицама, које се састоје у губитку политичког или званичног ползжаја или у објави пресуде, којом се умањује част. Тач. 9: Смрћу се кажњава онога, који је услед свог иедела изгубио право на живот. Нарочито је изгубио право на живот онај, који изда народ и државу или ради о глави вођу. Тач. 10: Од казна слободе закон познаје робију (тешку тамницу), која је предвиђена за учиониоца, који се својим делом у великој мери обешчастио, строги затвор (тамницу) за нечасна делања, која се откупљују издржавањем казне, а затвор за дела, која не претстављвју једно држање, којим се умањава част. Тач. 11: Ако личност учиниоца и по издржаној казни не пружа довољно гаранција за беспрекорно владање може да се задржи и по издржаној казни. Ако инклинација ка злочину лежи у телесним својствпма учиниоца закон за тај случај предвиђа лгере лечења. Теч . 12: Животне потребе народне заједнице имају и у кривичном праву предност пред животом и судбином чланова народне заједнице. Кривично право не постоји ради појединаца, а уколико и штити појединца, оно то чини само утолико, уколико се он јавља као члан народне заједнице или му народна заједница са других разлога ту заштиту пружа. Примена кривичног законика никада не може ићи противу народа. Само једна таква примена права, која одговара моралном поретку народа, испуњава задатке постављене кривичном праву. Читајући ове прииципе читалац би на један лак и опште разумљив начин осетио и увидео, да су кризичне санкције одговор државе на кривично дело, да је основ казне у губитку или смањењу части. иако се одмазда може и без тога постићи. У њима се читалац упознаје са врстама казне, са самом природом к. з. и његовим главним идејама и добива један јасан поглед на садржину самог кривичног зак. 8 ). Посебни део к. з. има разне функције већ према томе, како су у њему предвиђена кривична дела. Тако код кривичних законика либералистичкога правца, који задржавају принцип легалитета и забрану примене аналогије у кривичном праву, морају поједина бића кривичних дела бити што тачније и прецизније одређена и описана, јер судија има и може да примењује само оно, што је у к. з. предвиђено. Сасма друкчије стоји ствар код к. з. Совјетске Русије, јер овај не само што је напустио принцип легалитета и забрану аналогије него даје само слику и то неку општију слику кривичних делања, при чему судија још увек може да изађе из те слике и примени кривичне санкције иа н таква делања, која он сматра да су кривична, и ако нису у к. з. предвиђена као

8 ) РгеГ$1ег, АиЉаи; ор. с. 47—48.