Branič

128

,Б Р А Н И Ч'

националсоцијализам не води борбу противу појединаца » њихових личности нити је вољан ове уништити. Националсоцијализам није присталица некога колективизма, који је у супротности са стварним животом него је то једно органско схватање живота. Према томе појединцу треба у пуној мери пружити заштиту и признати важност, али само утолико, уколико се тај појединац јавља као члан народне заједнице. Јер на концу и сама народна заједница састављена је од тих појединаца и јача се једиио подизањем ових. Казали смо: да у погледу распореда општег дела к. з. према посебном делу реформатори стоје на гледишту, да посебни део имао доћи пре општега дела. Општи део к. з. наиме садржава више мање чисто правничке појмове и као такав он је за не јуристе много компликован и неразумљив, да не рекнемо бескрван. Коликогод је дакле тачно, да општи деи служи што бољем разумевању посебнога дела кривичног законика толико је опет јасно, да тај општи део нема праве животне снаге, услед чега и није приступачан народу. Кривични законик,. који треба да има општу важност и да буде закон целога једног народа није и не сме да буде писан за правнике него у првом реду за народ. Народ треба стога да такав закон разуме и да се у њему лако сналази. Да би се томе некако доскочило, а како је ипак за ваљано разумевање посебног дела к. з. потребно познавање општега дела, то се прешло на једну нову комбинапију, да се у уводу закона стави известан број прописа општега ка рактера, у којима би се читалац упознао са основним принципима к. з. Другим речима речено у тим основним принципима огледала би се права слика кривичног законика, његова природа и карактеристика. Број тих прописа није био дефинитивно одређен и он би се управљао према указаној потреби, а комисија је израдила један такав предлог са 12 тачака, које ћемо ми овде у слободном преводу да наведемо 7 ) : Тач. 1: Кривично право Немачког народа настало је из моралног поретка немачког народа. Тумачење кривичног закона мора да се врши на основу наредаба тога моралног поретка. Погрешно је свако оно тумачење, које не доводи до истога резултата, до кога и те наредбе. Тач. 2: Кажњава се сваки учинилац једног дела које закон сматра кажњивим или ко|е заслужује казну на основу духа закона или здравог правног схватања народа. За случај да за једно делање не постоји у к. з. одређени законски пропис, на исто се има применити онај законски пропис, који томе делу сразмерно највише одговара. Тач. З 4 Циљ кривичног права је одмазда за учињено кривично дело, обезбеђење Немачког народа од криминала и јачање здраве радне и стваралачке воље немачког народа. Казна има да учиниона кривичног дела одврати од поновног вршења кривичних дела као и да застраши друге да не чине кривична дела. Примена кривичног права мора да одговара тима циљевима. Тач. 4: Испаштање претпоставља кривњу. Према томе се кажњава само вини учинилац. Крив је ко Је свесно дошао у сукоб са правним прописима признатих наредаба моралног поретка и то и онда, када он то можда и није безусловно хтео, али је претпоставио као могуће. Свесна и обична кулпа кажњавају се само, када је то у кривичном законику изрично наглашено. Тач. 5: Ко је душевно, умно слаб или слабе воље њега не извињава изговор, да му је делање по закону било отежано, јер слабићи морају настојаш да буду јаки.

7 ) Фрајслер , ор. с. АиЉаи, 5—45—47.