Branič

334

,Б Р А Н ИЧ'

да се на лак начин ослободи непоћудних противника, које ће за таква дела моћи лако да осумњичи. 19 ) Опште опасне радње садржавају у себи један низ делања више, мање познатих из к. з. либералистичкога правда. Њихова је дакле карактеристика да претпостављају као вероватно, да ће од њих наступити или да би могла наступити штета, иако до те штете и није дошло. Опасност не мора бити само по живот или здравље људи него може бити и за предмете од важнијега значаја и вредности. Те опште опасне радње могу бити рецимо у палењу ватре у близини слагалишта експлозива, отварање брана на водоводима, тровање пијаће воде итд. Исто тако ни група дела која носи наслов: нападаји на народно здравље није по својој оригиналности од некога већега значења. Она не сумњиво садржи ту и тамо интересантна разлагања, специјално у погледу пушења деце и младића, као и у погледу употребе опојних сретстава, нарочито алкохола, али углавном садржи исто шго и одговарајуће групе либералистичких к. з. Много занимљивија била би група, која говори о нападајима на радну снагу. Као и код неких других поглавља тако се и код овог редовно са неколико уобичајених фраза истиче значење и важност радне снаге. Поред слободе, живота и здравља, рад је највеће добро човека, јер човек радом ствара вредности, а нерад га баца у очајање. Беспослица је мати свакога зла, док је рад главни покретач живота. Рад даје људима полет, он им чини живот привлачнијим и лепшим. А као што појединци живе од рада тако од рада живи и народна заједница, јер радна снага појединца утеловљује се у радну снагу нације. Као и у свему тако се и у погледу радне снаге штити радна снага појединаца само и једино утолико, уколико се она јавља као део радне снаге народне заједнице. Ради тога рад није неки дар од Бога или неко право него у првом реду једна дужност. Раније кривични законици нису познавали такву заштиту радне снаге, какву ће пружати нови к. з. нем. Капиталистичко друштво познавало је и пружало заштиту имању, које се истина стицало радном снагом, али непосредну заштиту радне снаге као душевне и телесне вредности човека није познавало. Постојали су истина и извесни прописи о заштити радне снаге утолико, што се та радна снага индиректно штитила на тај начин, да се пружала заштита здрављу и слободи човека као условима радне снаге. С друге стране опет водила се борба противу просјака и беспосличара и њих се кажњавало. Али сви ти прописи нису познавали заштиту радне снаге као такве, а поред тога били су разасути на разним местима, тако да нису долазили до свога правога изражаја. Све то биће предвиђено у новом нем. к. з., који ће заштити радне снаге посветити нарочито поглавље које би се делило на више отсека: нападаји на народну дужност рада, суштину народне радне снаге, слободу рада, ускраћивање прилике за рад и рушење радног мира. Свакако ће најтежа дела претставл^ати нападаји на народну дужност рада или боље речено на дужност радити за

19 ) 1е1тег: 54бгип§ с1ез УоШзГпесЈепз, Вег. В. Т. 198 е(с.