Branič

ПОСЕБНИ ДЕО НАЈНОВИЈЕГА ПроЈЕКТА НЕМАЧКОГ К. 3.

135

народну заједницу. Лепше и важније дужности од те не може бити и услед тога је и логично, да повреда те дужности пада под сразмерно најтеже кривичне санкције. Иначе ће та глава садржавати и прописе о штрајковима (5{бгип§; сЈез АгћеЈМпесЈепз). Само поглавље о заштити радне снаге носиће на себи сва обележја и карактерне знакове сватања, која владају у новој држави 20 ). Нападаји на телесна добра народа садржаваће прописе о заштити добара, која припадају целом народу као разни минерали, рибе у великим рекама, лековити извори, шуме и слично. У погледу убиства постојаће разликовање на умишљајно и нехатно, као што је то и досада било. Код умишљајног убиства играће важну улогу околности, које то дело чине лакшим или тежим. Убиство по пристанку или на тражење претстављаће свакако један лакши случај, али ће постојати извесне разлике према досадањим схватањима. За убиство детета и за побачаје предвиђени су нарочити прописи у томе отсеку. Исто тако и телесне повреде делиће се на теже и лакше као и на опасне, при чему се напосе расправља о пристанку повређенога код телесне повреде и делањима лекара. После тога долазили би прописи о повреди части, (увреде, клевете, рушење кредита), даље повреде личне слободе и сигурности. Најзад би дошло поглавље имовинских деликата. У погледу ових појавило се већ код систематизације једно питање, а то је, да се сва та дела опишу једном широм дефиницијом на један пластичан и опште разумљив начин 21 ). Међутим комисија није прихватила овај предлог са разлога, што је био и сувише смион. Специјално код ових делања границе цивилно-правне и кривично-правне заштите не дају се тако лако одредити. Ако би се још изашло са једним оваквим генералним прописом настала би велика могућност злоупотреба, а то би опет само ишло на штету грађ. и трг. пословања. Ради тога се остало при томе, да се задрже ранији појмови, који би се само на што јаснији и пластичнији начин описали, дакле разбојништво, превара, утаја, крађа и остали. Ако успоредимо прописе рецимо нашега к. з. са прописима, како их је кривично-правна комисија предвидела за нови к. з. свакако ћемо и на први поглед уочити знатне разлике. Прва карактеристика новог нем. к. з. била би у томе, што би посебни део к. з. дошао пре општег дела. Ова комбинација нам не изгледа ни мало сретна, што су у осталом увидели и сами националсоцијалистички реформатори, па су покушали незгоду отклонити на тај начин, да предходно ставе извесни број општих прописа. Све је то последица једнога погрешнога схватања, да кривични законик мора бити тако писан и рађен, да га може свако без икакве потешкоће да разуме. У ствари ми не можемо тражити један такав кривични законик. Али уза све то можемо тражити, да се појмови кривичнога законика, барем за практичне потребе,

г0 ) Сгаи ' Ап§гШе аи{ сИе АгћеМбкгаИ, Вег. В. Т. 231 е!с. ") То у ствари и не би била никаква дефиниција него један опис, ко[и би садржавао све карактеристичне ознаке свих имовинских деликата. Видети о томе детаљније: Иг. Е. КоМгаизсћ, Уегтб§еп8уегђгесћеп ишЈ ЕЈдепЈитзуегћгесћеп, Вег. В. Т. 297 е!с.