Branič

ЗЛОБНО НАПУШТАЊЕ БРАЧНОГ ДРУГА

137

напустила другог супружника. Из тог истог разлога, има се сматрати за напуштање, ако један од супружника не прими другог у кућу, или ако жена неће да следује мужу у нов стан. Злобно напуштање брачног друга претставља бракоразводни узрок у законодавствима многих цивилизованих земаља. Разуме се, да се појам напуштања у разним земљама различито просуђује. Стари шведски закон н. пр. захтевао је бекство из земље. Познато је да су богаташи из Штокхолма, уморни брачне заједнице, овај захтев испуњавали тако, што су на краће време одлазили у Копенхаген, где су се проводили. Психичка елвмент састоји се из воље дефинитивног раскида постојеће брачне заједнице. Битно је баш ова воља. Просторно одвајање није довољно. Мора се уз то манифестовати још и озбиљна воља напуштања. Тек састав оба ова елемента сачињава појам напуштања. Утврђивање првог елемента, просторног одвајања, није тешко. Међутим није просто утврђивање воље, да се брачна заједница трајно раскине. Она се мора пронаћи из ближих околности. Неколико примера: Муж ишчезава после једне обиљне свађе са женом из заједничког стана; узалудан је труд да се пронађе; он се за све то време не стара за остављену породицу. Или, муж отера своју жену из заједничког стана и закључава га, кадгод жена покуша, да се врати у кућу. Даље, жена оставља своме мужу једно опроштајно писмо и не јавља се више од годину дана. У овим и сличним случајевима узима се да постоји воља на трајан раскид заједнице, јер се у овим случајевима спајају оба елемента. Стога постоји ту напуштање. Ако се жена јако узбуђена удаљи и после неколико дана опет појави у заједничком стану, онда повратак после таковог кратког времена говори уопште противу озбиљности раскида брачне заједнице. У овом случају недостаје други елемент. Стога овде нема напуштања. Даљи битни знак злобног напуштања је својевласност, делање аротиву или без воље другог супружника. Примери: Вереници се сложе, да се одмах после закључења брака разиђу, дакле да и не започну брачну заједницу. Или супрузи по закључењу брака договорно раскину брачну заједницу. Ако један од супружника упркос позива друге стране не ступи поново у брачну заједницу, не може му се пребацити својевлашће. Јер разилажење се није догодило ни без ни противу воље другог супружника. Напротив сматраће се да је жена напустила мужа у овом случају: Муж је пристао, да му жена отпутује за Америку под условом, да му стално пише и пошиљком новца омогући долазак за њом и поновно предузимање заједничког домаћинства; жена не одржи обећање и не стара се више за мужа заосталог у Европи. Она поступа противу његове воље, дакле својевласно. Треће и последње битно обележје овог бракоразводног узрока је злобност. Напуштање је злобно, када је супруг који ово дело врши свестан противправности овог дела. Пример: Жена напушта мужа јер ју је он вређао, и она сматра, да има на то права. Или жена је напустила мужа због његовог равнодушног и заједљивог