Branič

136

„ћ Р А Н И Ч-

поједноставе, како он не би остао загонетан и за саме јуристе. Поред тога може се у службеним издањима к. з. додати увек независно од самога закона извесна упутства, у којима би се читалац на један што је могуће јаснији начин уводио у к. з. Иначе ни само истицање, да се појмови к. з. морају описати на један пластичан начин није никаква добит. Уколико би то описивање било сувише пластично од тога би трпила прецизност прописа, а тиме онда не само што не би ништа добили него би још и изгубили, јер би примена прописа к. з. била неправилна и разноврсна. У томе погледу може се ићи само до неке границе и ништа више. Шго се тиче самог бољег размештања појединих прописа као и скупљања појединих прописа исте врсте у једну групу, у томе правцу дало би се и по нашем к. з. доста тога учинити 22 ).

Милорад Антоновић, адвокат — Београд. ЗЛОБНО НАПУШТАЊБ БРАЧНОГ ДРУГА Злобно напуштање брачног друга претставља по § 95 Брачног правилника српске православне цркве узрок за развод брака. Питање је, које су претпоставке, да би оно што се догодило, претстављало бракоразводни узрок злобног напуштања. Правозаступник је веома често у положају, да клијенту на његово највеће чуђење и не мање разочарење објасни, да је према добијеној информацији дело другог супружника далеко од злобног напуштања. Покушаћемо да у овом чланку према страној већ утврђеној пракси и примерима изложимо чињенично стање злобног напуштања и његова битна обележја. Појам напуштања састоји се из два елемента: физичког и психичког. Физички елемент захтева просторно одвајање супружника, фактичко прекидање брачне заједнице. До сада су они живели у заједничком домаћинству, сада пак живе просторно одељени један од другог. Реч „напуштање" не треба тумачити дословно, јер је више наглашен раскид брачне заједнице. Истина је, да прекид ове заједнице бива најчешће на тај начин, што се један супруг удаљује од другога, што га напушта. Али прекид брачне заједнице може се извршити и на други, напуштању раван начин. Пре свега истеривањем из стана. Брачни бегунац у овом случају није изгнана, већ она у стану заостала страна. Јер она је проузроковала раскид брачне заједнице, дакле

22 ) О реформама кривичног права у Немачкој писали смо у својим чланцима: „Ново кривично право у Немачкој" Архив за новембар и децембар 1936, г., „Г>Ји11ит сптеп зте роепа", Полиција за март и април 1936, „Политички моменти у кривичном праву" Правосуће за јули—август 1936, као и у приказима дела Хелмута Мајера, Мецгера и Сигерта (Архив за септембар 1936 и јануар 1937). Дотицали смо се тога питања донекле и у чланцима: „Долус и кулпа у нашем кривичном законику" ( Архив, за јануар 1936), као и у „Пристанак и навађање на самоубиство" Полиција за јануар 1936. У нас су се овим реформама нарочито бавили Доленц и Маклецов, професори Љубљанског универзитета, па Аранђеловић и Живановић, професори нашег универзитета, као и Чимић, Полишео и ост.