Branič

170

„Б Р А Н И Ч"

3) Спајајући предње оиште и аосебне принципе добио би се кодекс норми општег и посебног дела криоичног права. 20. Но за постављена питања од нарочите је важности: Ш-/ш међународни конгрес Међународног Удружења (асоцијације) закривично иравоу Палерму (Април 1933). Претресано је од пет питања кривичног поступка и једно питање кривичног права. Једно од питања поступка је било: за која кривична дела треба усвојити универзалну надлежност? — По овоме је питању донета ова резолуција : С обзиром на то: што има дела која вређају заједнички интерес свију држава као што су: гусарство; трговина: робљем, женскињем, децом, опојним супстанцима, и скаредним издањима; кварење подморских каблова и радиотелеграфског саобраћаја и трансмисија; стављање лажних сигнала и позива за нужду; фалсификовања новца, хартија од вредности; акти варварства или вандализма, а подобни су да произведу општу опасност, — с обзиром на то: што се у савременом кодификаторском покрету опажа склоност ка универзалности репресије за извесна од ових дела, — и с обзиром: што извесни законици или пројекти инкриминишу и нека друга тешкадела, која угрожавају заједничке интересе држава у њиховим интернационалним односима, — Конгрес је изјавио жеље: 1) да се међународне конвенције у важности ревидирају, или да се закључе нове, како би се обезбедила универзалност репресије за сва кривична дела, за која би државе били сагласне да их сматрају као крив. дела, којавређају интересе свих држава, или угрожавају интернационилне односе, 2) да се универзалност права кажњења, које придаје надлежност судовима земље где је кривац притворен, или земље где су га власти притвориле подвргне следећим условима: а) унификација законодавства уговорних земаља у погледу инкриминације дела подобних за универзалну репресију, б) установљење правила сарадње ради обезбеде достављања доказних срестава противу и у корист окривљеника. Најзад Конгрес је иризнао у истој резолуцији: 1) да се у осуству горњих услова има претпоставити екстрадиција, 2) да је за особиту препоруку надлежност судова земље где је кривац притворен и онда чак, кад су у питању обична кривична дела, а екстрадиција није тражена ни од државе на чијој је територији кривично дело било извршено, или чије ингересе непосредно повређује, ни од државе чији је држављанин кривац. 21. Питање сузбијања терориза је прва Југославија конкретно поставила на међународни терен, износећи га пред скупштину Друштва Народа и то: ирви иут 1934. године по тужби Југославије поводом убиства Југословенског Краља Александра, када је Савет Друштва Народа донео одлуку: „да је свака држава дужна да не потпомаже и не толерира на својој територији никакву терористичку активност у политичким циљевима, и да се та дужност нарочито намеће члановима Друштва Народа у вези