Branič

СУЗБИЈАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ ТЕРОРИЗМА итд.

169

17. За сузбијање крив, дела тероризма два су метода: први који је раније практикован да свака држава са себе гони тадела интернационалног карактера и да лојално практикује издавање криваца, а други овај, који данас предлаже Југословенска делегација пред Друштвом народа, а то је да се за суђење тих дела устанози нарочити Међународни Кривични Суд. $ ^ 18. Тероризам и његово сузбијање има веома живу и обичну историју за последњих 50 година, а нарочито после светског рата. Први јачи израз међународне солидарности у борби проТ иву криминалитета биоје стварање Интернацаналне Унајг за Кривично Право (1889) са циљем: да изучава криминалитет и проналази мере за заједничку борбу против истога. 1924 године на место Уније долази Међународно удружење (асоцијација) за кривично ираво, које је на свом првом конгресу (Брисл 1926) одлучило: сазивање периодичних конференција за унификацију кривичног законодавства. Прва таква конференција (:Варшава 1927.) донела је: ворме из међународног кривичног ирава, затим о нужној одбрани, стању нужде, покушају и саучешћу 1 ), а израдила је и предлог да се створи један институт за унификацију кривичног ш ава при Друштву Народа. Друга конференција(:Рим 1928.) израдила је: законске текстове о мерамабезбедности, међународном повратку,о неспособностима и губитцима у случају осуде изречене у иностранству, израђен је и предлог о стварању међународног бироа конференција за унификацију кривичног права од десет чланова 8 ). 7 ргћа кснференција (:Брисл 1930.) израдила је текстове о: екстрадицији (само једзн део), прављењу лажног новца, трговини: опојним дрогама и скаредним публикацијама 8 ). Четврта конференција (:Париз 1930.) израдила је: текстове о екстрадицији (наставак); гусарству; трговини: робовима, женскињем и децом 4 ). Пета конференција сазвана је за Мадрид (октобра 1933) са програмом расправе: тероризам, екстрадиција, (наетавак), напуштање псродице, проституција, и недопуштено ношење оружја. 19. Свесно утицање на унификацију Кривичнога права по Томи Живановићу има ићи овим редом, којим се у осталом креће рад поменутих конференција 5 ): 1) Израда пројекта-типа кривичног закона који садржава оиште принципе у главном, остављајући сваком народу разрађивање појединости. Само поједини принципи ту могу бити одређени (на пример: нужна одбрана, стање нужде и др.) 2) Израда иосебног кривичног дела тог закона — типа према конвенцијама које већ постоје (нпр. прављење лажног новца). 1 ) В. : Ас1ез <1е 1е СопЈегепсе 1929. Фапз, КесеиЛ 5Јгеу) 2 ) В.: Ас1ез с1е 1е Соп/егепсе 1931. (Кота) 3 ) В, : Ас{ез (1е 1а Соп/егепсе 1931. (ВгихеНез) *) В. : Ас(ез Ле 1а Соп/егепсе 1931. Ј ) Т. Живановић: Потребе и разлози унификације кривичног права и права У опште словенских држава. 1933 год.