Branič

178

„Б Р А Н И Ч"

год. напустио је своју жену тужиљу П. П. и иселио се сасвим из тог поседа, одневши са собом све своје ствари. Туженик муж Р. П. на дан 12-111-1936 год. покушао је на силу да у тај посед тужиљин уђе и да га заузме, но је био одбијен. На дан 13 111-1936 год. кад је тужиља била одсутна, тужник Р. П. извршио је то сметање поседа тужиљиног што је у то имање, наведени плац са кућом, ушао и цело имање заузео. Тужиља је тражила да суд донесе коначни закључак и пресуди, дајетуженик у два маха сметао тужиљи у овом поседу и да је заузео њено имање, те да се ово имање одузме од туженог и уступи тужиљи као и да се туженику забрани да у будуће смета тужиљи у уживању овог њеног поседа. Срески суд за град Београд донео је 6 априла 1936 год. под П-2159/36 следећи коначни закључак: „Суд утврђује сметање поседа —• државине плаца са кућом од стране туженог Р. П., те налаже туженом да дозволи тужиљи заједнички са њим државину спорне куће и плаца, под претњом извршења". Разлози су среског суда у главном ови: Изказима обеју парничних страна датим пред судом, а нарочито признањем самог туженог, утврђено је раније заједничко држање спорног имања, које је фактичко стање тужени прекинуо, не дозвољавајући тужиљи даљу државину имања, чиме ју .је узнемирио у поседу, па како својински однос на поменутом имању није пречишћен, а суд се у исто није могао упуштати то је, утврђујући раније фактичко стање, донео закључак којим га васпоставља, а наложио туженом да дозволи заједничку државину тужиљи на имању. По рекурсу тужилачке стране Окружни суд за град Београд донео је закључак Пл-459 36 од 9 јуна 1936 год. и пресудио у свему по тужбеном тражењу, нашавши да је туженик доиста сметао тужиљи у њеном поседу: кући са кућним плацем у Требевићској бр. 6, те је због тога туженик дужан да у року од 24 сата овај тужиљин посед напусти и у исто му се време забрањује свако даље узнемиравање у томе поседу. Разлози са којих је Окружни суд овакав закључак донео, у главном су ови: Погрешио је Срески суд када у побијаном коначном закључку није означио тачно предмет сметања поседа и у чему се сметање састоји. Сем тога када је чињеничким стањем утврђено сметање поседа од стране туженика на дан 13 марта 1936 год. и када је тужиља у тужби предложила да туженик у року од 24 часа одмах напусти посед који је узнемирио, то је први суд погрешио, када и по овом предлогу с обзиром на §§ 548 и 553 гр. п. п. није одлуку донео, већ је погрешно ван предлога у тужби наложио туженом да дозволи тужиљи заједничку са њим државину спорне куће и плаца и ако је признањем туженика утврђено да је он напустио кућу тужиље новембра 1935 године, и да је поново ушао у кућу без знања тужиље 13 марта 1936. г. те се фактички сметање поседа има утврдити на дан сметања поседа, а то је 13марта 1936 године.