Branič

ЗАСТУПНИЦИ СТРАНАКА ПО НОВОМ Г.П.П. итд.

217

и з ове две околности: 1) Законом о изменама и допунама Закона о Привилегованој аграрној банци од 5 децембра 1931 године (§ 8), установљен је нов члан 56 г. по коме је банка власна да изабере себи за пуномоћника свако самовласно лице и у случајевима, где је законом прописано да странку мора заступати адвокат, и 2) Касациони суд у Београду, одлуком својом Рев. бр. 1082/36, одлучио је да Уред за осигурање раденика мора ангансовати адвоката у свима случајевима за које је по закону прописано обавезно заступање преко адвоката, без обзира на чл. 8 уводног закона за гпп. 12 ) Дакле у прилог наше тезе имамо два аргумента и то: један

12 ) ,Бранач " 1937 год. св. бр. 3 стр. 144 — Иван Петковић, секретар Касационог суда у Београду—„По спору Окружног Уреда за осигурање радника из Београда, противу масе поч. Ј. С. због неисплаћених доприноса, Касациони суд је вратио списе Окружном суду да позове тужиоца да своју ревизију допуни тиме што ће исту потписати овлашћени адвокат и да исти адвокат приложи пуномоћје. Међутим Уред није поступио по овом захтеву, већ је истакао да по §§ 138, 143 и 149 зак. о осигур. радника, Уред могу заступати претседник и равнатељ или њихови заменици. Касациони суд је закључком својим Рев. 1082/36 од 23 новембра 1936 год. вратио списе првостепеном суду са наредбом да тумилац поднесе ревизију потписану од стране овлашћеног адвоката у смислу § 128 гр.п.п. и дао је ово образложење: „И не упуштајући се у оцену ревизионог навода, Касациони суд је приметио, да ревизија тужилачке стране није потписана од стране адвоката, како 10 захтева § 600 тач. 4 в. § 131 гр.п.п., пошто се ова спорна ствар води пред зборним судом. Касациони суд је узео у оцену и поднесак тужилачке странеод 14 новембра 1936 !тод., којим одбија да поступи по оваквом ранијем захтеву овога суда, па налази, да је погрешно позивање тужиоца на прописе §§ 138, 143 и 149 зак. о осигурању радника. Наиме ови законски прописи установљавају само то, да се средишни Уред за осигурање радника са својим окружним уредима има у смислу одредаба грађанског законика (§ 36.) да сматра правним лицем, способним да узима на себе обавезе и да стиче права, и да ову правну личност представљају у односу према- трећим лицима колективно претседник и равнатељ односно њихови заменици, а да им за то није потребно нарочито пуномоћје. Ове одредбе закона о осигурању радника проглашују само начело да се Средишни Уред за осигурање радника (§ 138) и његови окружни уреди (§ 149) имају сматрати правним лицима у смислу § 36 грађ. зак., и у исто време одређују, ко ће њих, као правна лица претстављати у односу према трећима, који ступају у правне односе према оваквим правним лицима, која физички не постоје. Овакво право претстављања из § 138 и § 149 з. о осиг. радника не може се изједначити са заступањем од стране адвоката парничара у спору пред зборним судовима, које предвиђа § 128гр.п.п. и које је изречено у сасвим другом циљу. Лица ко]а претстављају тужилачку страну, ако нису у исто време и адвокати, не могу заступати тужилачку страну у спору пред зборним судовима, и ако се они у таквом спору морају појавити као нравни претставници њени, јер њихов0 право заступања цени се по §102 гр.п.п. а не по § 128 гр.п.п., тј. они се јављају само као заступници пословно неспособних лица, која самостално, без садејства других, не могу преузети парничне радње, јер немају своју физичку вољу. А ове заступнике, као и сваку парничну страну мора заступати адвокат у спору, ако је такво заступање по закону обавезно. „Позивање тужиоца на § 129 тач. 3 гр.п.п. такође је неумесно, јер Окружни уред за осигурање радника није државна установа (ерар) нити претставља какву задужбину (јавну закладу), већ је то јавна установа заснована на начелу самоуправе (§ 143 зак. о осиг. рад.) која има за циљ спровођење социјалног осигурања јецног одређеног круга људи—радника. Па како у закону о осигурању радника нема нарочитог прописа, који би овлашћивао окружни Уред за осигурање радника, да његови правни претставници (претседник и равнатељ из § 149 зак. о ?сиг. радника) могу самостално заступати њега и у грађанским парницама, где Је прописано обавезно заступање адвоката, то Је погрешно позивање тужиоца