Branič

218

„Б Р А Н И Ч"

позитиван закон и одлуку највишег суда у земљи. Сматрамо да је непотребно нарочито подвлачити, да Привилегована аграрна банка сигурно не би захтевала овакву једну одредбу, нити би је законодавац санкционисао, када би члан 8 увод. закона за гпп. у истини садржавао за њу ту повластицу. А када те повластице нема за Привилеговану аграрну банку без специјалног закона, не може је бити ни за друге установе и тела, која су са њом идентична. Друго је питање, међутим, колико ова одредба одговара општим принципима установљеним новим гпп. Поводом тога Др. Фрања Горшић, у своме делу „Коментар грађ. парнич. пост.", најстрожије је осудио овакав преседан и ми са наше стране можемо само поздравити и одобрити његову критику. 13 ) Исто тако врло радо поздрављамо и одлуку Касационог суда, којом је, тумачећи јасно и прецизно дух и смисао новог гпп., дао један одличан прилог поштовању његових основних принципа. * Закључујући овај реферат, а пре него што изнесемо наше предлоге за резолуцију, сматрамо за потребро да потсетимо на закључке донете на I редовној скупштини нашег Савеза одржаној 29 марта 1931 године у Загребу и на VII конгресу Међународног савеза адвоката одржаном од 3—6 септембра 1936 год. у Бечу. Ти закључци гласе: 1) „Да државни ерар и осталеустанове имају бити заступане по правнички квалификованим лицима, првенствено по адвокатима, те да се судови упуте да ни у пракси немају давати заступницима тих јавно правних тела онаква изнимна овлашћења каква се косе с начелима једнакости странака пред судом", 14 ) и 2) „Задатак и право адвоката јесте да даје стран-

на чл. 4. тач. 1. увоцног закона за зак. о грађ. парн. пост. Ово право не може се засновати ни на чл. 8 тач. 2 истог уводног закона, а са истих разлога, „Најзад позивање тужиоца на једну ранију одлуку овога суда — (Рек495/35) неумесно је, јер одлуке судске не претстављају закон (§9 и § 11 грађ. зак.) већ само тумачење закона од случаја до случаја, те како ова одлука није донета у овоме спору, она по § 605 гр.п.п. није ни обавезна. „Зато је Касациони суд и донео одлуку као у диспозитиву, наређујуНи тужиоцу да прибави потпис адвоката на изјављеној ревизији, да не би Касациони суд са њом поступио по § 607 у в. § 565 гр.п.п." 1Ј ) „На овом месту треба поменути једну до сада још усамљену појаву из наше најновије законодавне ере, јер је та појава за сваку осуду. Законом о измени и допуни закона о Привилегованој аграрној банци од 5 децембра 1931 год. Служб. нов. од 5 децембра 1931 год. бр. 285-ХСШ (§. 8.) унета је, у првобитни закон у виду новог члана 56 г. одредба да Банку пред судом може заступати свако од ње опуномоћено лице, и онде где је законом прописано, да странку мора заступати адвокат. Оваквим прописом било би правило из § 128 гр.п.п. поремећено чак и у случају ако би се код пуномоћника Привилеговане аграрне банке претпоставила квалификација која се тражи у погледу такозваних субјективно изузетних лица поменутих у наредном § 129 гр.п.п. У толико више недопустљивс је да се за пуномоћника поменуте Банке уопште не предвиђа никаква посебна квалифчкација. Ми смо мишљења да овакав један изузетак уопште не може остати у важности, па с тога скрећемо пажњу меродавнима на потребу измене поменутог § 8 новеле. Наш нови гр.п.п. сме и мора захтевати да му се читав наш привредни и социјални живот прилагоди. За привилегије у његовом саставу нема места, јер многи прописи свакоме гарантују правилан, брз и јефтин поступак. С тога је подређивање целокупне садржине гр.п.п. интересима. појединаца истоветно с рушењем те садржине. Намеће се чак и питање ревидирања свих привилегија које постоје на основу ранијих закона. Ове привилегије не само да