Branič

ОДНОС ИЗМЕЂУ ГРАЂАНСКЕ И КРИВИЧНЕ ОДГОВОРНОСТИ 245

да је грађански суд везан не само диспозитивом одлука кривичних судова, већ и мотивима овога који су његови потребни узроци...". Дакле, грађански суд не би био дужан само да води рачуна о смислу пресуде, већ да има на уму и разлоге које је усвојио кривични суд. (42). VI. Закључак. — Може се, према изложеноме, закључити да данас, у француском праву, превласт кривичнога над грађанским, не оставља никакве сумње, ни у доктрини, теорији, ни у јуриспруденцији, пракси судова. Чињеница да је овај принцип нашао своје оживотворење, и поред ћутања закона, може бити доказ колико је он оправдан. Резултат овога принципа показује у исто време колико удружен рад доктрине, која налази одјека у пракси, корисно служи задовољењу потреба живота. Ми би се радовали када би пример француских судова био прихваћен и од наших. Један корак ка томе би био систематско сређивање судских одлука, по примеру, збирки Далоза (ОаНог) и Сиреа (51геу) у Француској. Завршавајући ове редове о односима између грађанске и кривичне одговорности, карактерисаних превлашћу ове последње, потребно је истаћи неопходност да се не ради о једној другој чињешци за коју би тужени имао да одговара грађански. Постоји, треба и то рећи, доста пресуда, које не воде рачуна о решењу датом од кривичних судова, јер се оне базирају на другој чињеници, или, што преставља заобилазни пут, што грађански судови сматрају да кривични суд није потпуно исцрпео дате чињенице. Тако се може једино схватити тврђење Луја Жосерана, декана Правног факултета у Лиону, „Разуме се дакле да пресуђена ствар у грађанском поступку нема ауторитета пред кривичним судом, ниги обрнуто. Један аутомобилист, гоњен од кривичног суда за нехатну повреду, и ослобођен, може ипак, у извесним случајевима, бити гоњен од жртве као цивилно одговоран, пред грађанским судом" (43). Могле би се у овом смислу цитирати следеће две одлуке: пресуда Грађанског оделења Касационог суда од 17 и 18 марта 1930 године (44) и пресуда Апелационог суда у Дижону од 29 октобра 1931 године (45). У разлозима прво се каже: „Како, у случају ослобођења од кривичног суда кондуктера једног аутомобила, оптуженог за нехатно убиство, који је пуштен испод суђења, јер није било кривице до шофера, пресуђена ствар у погледу ослобођења од кривичне одговорности не може утицати на примену члана 1384, алинеја 1° Грађанскога законика... итд.".

42 ) Видети у овом смислу следепе одлуке: Грађанскога оделења француског Касационог суда од 28 јуна 1905 (Бибарон и син против Гиста и Бонај, у Далозовој збирци за 1905 годину, први део, страна 406, и Сиреовој за 1909 годину, први део, страна 310 и одлуку Жалбеног оделења истог суда од 5 априла 1909 (Коњон против Лавашиа), Далоз 1909. I. 347 и Сире, 1909. 1. 310. 43 ) Видети: I,. Јобзегапс!, ор. сН., (оше II, МШоп сЈе 1933, N0 410, раеез 211 е1 212. ") Видети: БаПог ћеМотадаЈге 1930, ра§е 283 (ОетоЈзеНе Вгип соп1гез Огапс1-1)и{ау е1 аи(гез. к ) Видети: О. Н. 1931, ра§е 581,