Branič

246

„Б Р А Н И Ч"

СУДСКАПРАКСА Из праксе Апелационог суда у Новом Саду. Г. Бранко Јевремовић, судија Апелационог суда у Новом Саду доставис нам је две одлуке из кривично-правне области из праксе Апелационог суда у Новом Саду, које радо објављујемо, као што смо и раније одлуке објавили (В. Бранич за фебруар и април 1937. год.). 20,— Нелоиуштена је жалба Аиелсционом суду прсшиву решења прецседшка већа Окружног суда, којим се одбија молоа да се писмено израђена пресуда зборног суда саобрази објављеној иресуди у судском заседању, већ се шо може наиадахаи у главном правном леку као повреда закона. (Кжа 175|36. од 21. јануара 1937. год.) Апелациони суду у Новом Саду жалбу опт. Л. Ј. и браниоца јој одбацује, са доле навецених разлога: Опт. Л. Ј. и бранилац јој молили су, да се писмено израђена пресуда, по њеној кривици због преступа из § 133 к. з. од 26. маја 1936. г., саобрази објављеној пресуди у судском заседању, према којој да је проглашена кривом за покушај преступа из § 133 к. з. а не за преступ из § 133. к. з. По овоме је претседник већа Окружног суда у Н. С. решењем својим бр. Кзп. 544;935. од 24. септембра 1936. г. одбио ову молбу. Расматрајући списе овога предмета Апелациони суд је установио, да се овде не ради о исправци пресуде у смислу §-а 294 к. н. јер се не тражи исправак у погледу погрешака писања у именима и бројевима као и других очнгледних грешака писања и рачуна или несагласности преписа пресуде са изворником, већ се ради о саображавању израђене пресуде са објављеном пресудом у судском заседању. По § 291 од 1. ст. последњи к. п. писмено израђена пресуда мора одговарати пресуди како је објављена у заседању. Према овоме у колико је првостепени суд друкчије поступио, повредио је заксн, а због повреде закона може се противу првостепене пресуде зборног суда уложити само ревизија, коју је у осталом, оптужена, због ове повреде закона и уложила, те ће ревизиони суд решавајући о уложеној реаизији оптужене решити и питање, да ли је првостепени суд својом пресудом повредио пропис §-а 291 од 1. ст. послелњи к. п. Ово произлази и из прописа § 245 од IV. к. п. по коме у колико би првостепена пресуда била у записнику главног претреса означена, што овде истина није случај, али обзиром да је правни лек против пресуде уложен и због повреде наређења о поступку у погледу неслагања објављене и написане пресуде, за решавање по овоме надлежан је ревизиони суд. На основу свега изложеног Апелациони суд је нашао, да се у предметном случају, не може упуштати у сцену питања, да ли је првостепени суд својом пресудом повредио закон, те сматра да је жалба оптужене и браниоца јој Апелационом суду недопуштена, па ју је као такву ваљало одбацити. 21.— Привашни учесник, који је у току кривичног иостута изјавио накнадНо, да не тражи казну за окрив Ђене већ само оштету, сматра се да је одусшао од придружења кривичном иостуику и као такав изгубио својсшво аривашног учесника. (Копа бр. 13/37 од 21. јануара 1937. год.) Апелациони суд у Новом Саду приговоре уважава, решава да оптужби нема места и кривично поступање обуставља на основу тач. 3. § 208 к. п. како према О. Б. и Б. Р. тако и према П. Д. и Ј. И Трошкове кривичног поступка у емислу § 311 бр. 2. к. п. сноси оштећена супр. Б. П. рођ. П. В. из М. са доле наведених разлога. По одбачају кривичне пријаве од стране држ. тужиоца у С. реи ењем бр. КК 1572|935 преузела је гоњење оштећена супр. Б. П. рођ. П. В. и поднгла оптужницу против О. Б., Б. Р., П. Д. и Ч. И. оптужујући их и то: О. Б. што је децембра месеца 1935 г. наредио своме органу Б. Р. извршитељу, да пресуду' М. општине бр. изгр. 29|935, знајући, да иста није правомоћна услед призива Оштећене, егзекутивним путем противу оштећене изврши, чиме да је починио преступ из § 392 к. з., Б. Р. што је 13. децембра 1935. г. 1) напред наведену пресуду противу оштећене извршио и ако иста није правомоћна, чиме да је почи-