Branič

СУДСКА ПРАКСА

248-

дио. Суд је узео овакву квалификацију дела са разлога, што је сведоџбама сведока утврђено да је оптужени Бељул силом противстао приватном учеснику у вршењу његове званичне дужности ударивши га у прса ушицама секире, којим му је ударцем по лекарском уверењу нанео лаку телесну повреду која се једино., по нахођењу суда, може подвести под од. I § 181 к. з. без обзира што је иста нанета секиром, јер ничим није угврђено да је ово оруђе подобно да тело тешко повреди или здравље тешко наруши. Поред овога баш и кад би се стало на друго гледиште и узело да је секира уопште подобна да тело тешко повреди или здравље тешко наруши, ипак у овом конкретном случају она то није била, пошго лекарско уверење тврди да је повреда нанета тупим, тврдим оруђем и да је повреда лаког карактера, а секира није пронађена да би могла бити вештачена. Суд није могао усвојити предлог Државнег тужиоца да у радњи оптуженика Бељула стоје два кривична дела и то из од. 1 § 128 и из од. II § 181 к. з. пошто дело из § 128 од. 1 к. з. консумира дело из § 181 од. 11 к. з. у своме првом одељку, а сваку другу повреду, са тежим последицама, консумира у своме другом одељку § 128 к. з. у коме се каже: »у особито тешким случајевима,..", што овде није случај, јер није у питању тежак случај предвиђен у § 75 к. з. већ противстајање у коме је оптуженик нанео приватном учеснику лаку повреду. Оптуженик и Државни тужилиц изјавили су ревизије против пресуде. Пресудом Кре 529/1-37, Касациони суд је делимично уважио ревизију Државног тужиоца због повреде материјалног закона из т. 2 § 337 к. п., пресуду поништио и оптуженика Бељула за радњу, за коју је пресудом Окружног суда оглашен кривим, а у којој радњи стоје кривична дела из §§ 127 и 181 од. II к. з. казнио. Касациони суд је нашао да је основан ревизијски навод да је пресудом Окружног суда повређен материјални закон из т. 2 § 33? к. п. због погрешне квалификације дела, али само у колико се односи на постојање стицаја кривичних дела у конкретном случају. Јер по нахођењу овога суда према чињеничном стању, изложеном у нападнутој пресуди окружног суда, у радњи оптуженика Бељула, стоје сви карактерни знаци крив. дела из § 127!! к. з. и дело повреде тела из § 181 од. II к. з. у идеалном стицају, пошто је секира, којом је у овом случају, оптуженик напао и ударио прив. учесника, такво оруђе, које је подобно да тело тешко повреди или здравље тешко наруши, те је према томе повреда која је у конкретном случају нанесена прив. учеснику из § 181)11 а не из § 18111 к. з. како је то суд погрешно нашао. Због тога је и дошло до погрешне квалификације дела у гштању по § 128 I к. з. пошто се овај законски пропис може применити, једино на случај, кад ко при делу из § 127 к. з. нанесе повреду тела или здравља из § 181(1 к. з. и ни једну другу повреду, што као што је напред речено, овде иије случај. Овај суд даље налази, да се не би могла усвојити квалификација дела по § 12811 и § 181 |П к. з. у идеалном стицају, ккко државни тужилац предлаже, пошто је кривично дело, предвнђено у § 128 I к. з. своје врсте и исто већ садржи два дела: противстајање власти из § 127 к. з. и повреду тела из § 181 |Г к. з. док у конкретном случају, према изложеном, у радњи оптуженика стоји дело из § 127 к. з. дакле противстајање власти и само једна повреда тела и то из § 181111 к. з. те ни у ком случају оптуженом се не би могле ставити на терет повреде тела и из од. I и II § 181 к. з. када према чињеничном стању исте не стоје.. Добривоје Дим. Бранковић, претседник Окружног суда у Охриду. За расараву тужбеног захтева о нези, васштању и издржавању малолетног детета надлежан је старатељски суд, а не редовни судови. (Закључак Касационог суда у Београду од 14 октобра 1936 год. Рев. 1137). У правној ствари В. бив. жене В. Р. противу В. Р., ради очинске бриге рођевог детета, Окружни суд у Пожаревцу, пресудом од 2. новембра 1935 год. По. 137/35, одбио је тужиоца од тужбеног захтева са разлога: „Према наводима тужилачке стране извршном пресудом Великог Духовног суда српске православне епархије од 24/11 децембра 1929 год. Бр. 2970 остављена је малолетна Радмила кћи тужиље и туженика по споразуму њиховом на негу и удомљење код тужиље, где се и данас налази. Међутим тужиља Видосава сада је у немогућности више да се стара и води бригу о малолетној Радмили, пошто се је преудала и са другим мужем изродила децу, те се стога, а како је малолет. Радмила напунила седам годива свога живота у см. § 118 и 119 гр. зак има пре-