Branič

248

„Б Р А Н И Ч"

Апелациони суд у Београду није уважио призив тужилачке стране, већ је пресудом од 16-Х-1936. године бр. 1079 потврдио песуду првостепеног суда. У образложењу своје пресуде Апелациони суд је нашао, да у оном случају, кад смесничар свој део спорног имања не прода већ поклони, па после тога следује уговор о продаји и куповини, као фиктиван посао, — не може бити — говора о праву другог смесничара на прекуп таквог имања, јер фиктивни послови по закону не важе, па ма били судом потврђени — § 303. грађ. зак. Како је у овом случају утврђено, да је посао куповине и продаје између тужених фиктиван, то он не може ни пмати правног значаја у погледу пречег права куповине тужиоца Петра. Ово у толико пре, што су тужена Јана и тужена Марија у свом одговору на тужбу изјавиле да до реализовања купо-продајног уговора није ни дошло јер је исти пресудом окружног суда раскинут и куповина оглашена за неважећу о чему су и доказ поднеле. Касациони суд је уважио ревизију тужиоца, укинуо побијану пресуду призивног суда и предмет вратио истом суду на поновну расправу и одлуку са ових разлога: Из утврђеног чињеничног стања види се, да је тужена Марија продала спорно имање туженој Јани н да је та продаја констатована пресудом окружног суда у Зајечару од 4-ХН-1934. године бр. 878/34; даље се види, да је тужилац поднео тужбу за прече право куповине 14-Х11-1934. године, којом је тражио, да као смесничар, има право првенствене куповине спорног имања, за што је и откупну цену у 40.000.— дин. положио. Кад то стоји, онда је неправилно резоновање Апелационог суда, што је тужиоца одбио по том основу, да је тај уговор о куповини и продаји доцније, према закључку срескога суда у Зајечару од 27-ХП-1934. године раскинут, јер тај раскид уговора, и ако према странкама има правно дејство у смислу § 13. грађ. зак., ипак не може бити на штету стечених права трећих лица, јер је тужилац тужбу за прече право куповине поднео пре овог раскида, те је тужилац подизањем тужбе и полагањем куповне цене у судске руке испуњујући и остале услове из §§ 670—674 грађ. зак. стекао право прекупа спорног имања оног дана кад је лредао суду тужбу и никакав доцнији раскид не може бити на штету његовог права. Доцнији прнговор тужене стране, да овај уговор о куповини и продаји, утврђен поменутом пресудом окружног суда од 4-ХП-1934. године и доцније раскинут према поменутом закључку среског суда од 27-ХН-1934. године није стварно никада ни постојао, већ да је био фиктиван, зашто је тужена Марија у ствари поклонила туженој Јани спорно имање, неоснован је, јер и кад би стајало, да је у закљученој куповини и продаји прикривен поклон, ипак ти фиктивни правни послови према трећим лицима вреде онако, како су објављени и, у колико су та трећа лица, будући савесна, стекла неко право на основу објављеног правног посла, на то право не може утицати чињеница, да су уговарачи, објављујућн закључење једног правног посла, закључили у ствари неки други посао. Према томе оправдан је ревизиски разлог из тач. 4. § 597. грпп. те би ваљало уважити и захтев улагача ревизије да се побијена пресуда преиначи у смислу тужбеног захтева. Али, како чињенично стање, које је према садржини списа меродавно за правно оцењивање ствари, није у потпуности утврђено, да би Касациони суд могао изрећи своју пресуду, пошто за тужену Марију није прибављено уверење о занимању, какво се по закону тражи, јер поднето уверење о томе не одговара по форми пропису § 471. грађ. суд. поступка, одлучено је, као у диспозитнву — § 604. одељак IV. грпп. Тих. Ивановин, секретар Касационог суда у Београду.

Одељак I § 128 к. з. може се иримениши једино на случај кад ко при делу из § 127 к. з. нанесе аовреду шела или здравља из § 181/1 к. з. и ни једну другу иовреду. Државни тужилац у О. оптужио је Бељула 3. да је на дан 27 марта 1936 године када га је чувар државних шума ухватио у сечи државне шуме и позвао да преда секиру, овога напао секиром и ушицама исте ударио у десну сису наневши му повреду тела из од. II § 181 к. з. и тако га силом спречио у вршењу службене дужности, чиме је учинио злочинство против државне власти из од. I § 128 к. з. Окружни суд је нашао да из ових чињеница произлази злочинство против државне власти из од. I § 128 к. з. и оптуженог Бељула огласио кривим и осу-