Branič

О ЗНАЧАЈУ УДРУЖЕЊА ЗА ПРИВАТНО ПРАВО

261

дати и мишљења Г. Г. Др. Драгутина Јанковића, Др. Милана Бартоша, 14 ) Др. Михаила Конетантиновића/ 5 ) у једној анкети предузетој од стране београдскога листа „Политике", мишљење Г. Саве П. Вулетића, 16 ) у црногорским новинама „Зети" (Подгорица), мишљење Г. Др. Ананија Илића, у истом листу. 17 ) Нас је, да и то кажемо озде, нарочито забринула, односно судбине „Предоснове", књига Г. Г. Ајзнера и Пливерића, учених стручњака Загребачкога Универзитета, која износи не мање од 629 страна. Јер, ако у Предоснови има толико погрешака да се је о њој могло написати дело од 629 страна, онда не бисмо смели гарантовати да ће Предоснова доживети друго издање у виду једног дефинитивног нацрта. Све то представља и представљаће драгоцен материал и њега ће, разуме се, комисија којој буде стављено у дужност, од •стране Министарства Правде, да редигује горе поменути дефинитиваи нацрт искористити у колико се буде сложила са учињеним примедбама. Јер, онако исто као што су, наравно, редактори Предоснове далеко од претенциозности да је све у њој тачно и на свом месту, исто то вреди и за критику Предоснове: и ка напомене на Предоснову могу се, свакако, такође учинити напомене. Напомене на напомене да не кажемо, попут Вука Караџића и Милоша Светића, утук на утук. Изузимајући једног кратког али језгровитог одговора Г. Др-а Драг. Аранђеловића, у торе наведеној анкети „Политике" 18 ), и напред поменуте дискусије Г. Мауровића, члака Комисије и писца краткога али битнога „Извештаја" 19 ) о Предосмови, са Г. Марковићем, чланови редактори нису иначе узимали до сада реч у дискусији о Предоснови. Они су, свакако, налазили и налазе да су већ довољно, и кроз године, говорили и, у Предоснови, изнели своје мишљење те сада имају и могу само да ћуте, остављајући другима позванима да говоре. После тога ће наступити друга етапа у овој законодавној реформи у којој ће се, из говора чланова Комисије (Предоснове) и говора њихових партнера (Критика), извући и саставити једна синтеза, један дефинитивни нацрт. Да ли ће та синтеза бити ближа Предоснови или Критици њеној, то, разуме се, не може се данас знати али што је сигурно то је да ће, при томе, главна сврха бити да се дође до једног што је могућно бољег Југословенског Грађанског Законика. Нама, пак, нека је допуштено приметити овом приликом да налазимо да се је избор Аустрискога Грађанскога Законика као модела занашу кодификацију Грађанскога Права несумњиво наметао и да ће се, по нашем скромном схватању, морати остати при томе избору. И можемо рећи да нема противречности између овога нашега тврђења и мишљења које смо изразили у једној другој прилици а наиме: да се је, у раду на законодавном изједначењу у нашој новој Држави, специално у области Приватнога, Материалнога и Формалнога, Права, пошло погрешним путем, када се је, при томе раду, усвојио и применио један, тако да кажемо, крајњи рациокализам у погледу прератне Србије и Црне Горе, а то је, ваљада, више од половине територије Државе. И, заиста, у тој правној области одбацило се, тако рећи еп ђ1ос, дотадашње Срн-