Branič

262

„Б Р А Н И Ч*

ско и Црногорско Законодавство и заменило Правом АустроНемачким: прешло се, дакле, преко стогодишњега, и више, развоја Законодавстава тих до јуче независних и суверених држава. Нешто слично ономе што је урађено у Турекој Републици где је одбачено целокупно Шеријатско Право и место њега пренесено, од кориш до корица, Швајцарско Грађанско Право и Италианско Кривично Право. Истина, један такав, тј. екстремни рационалистички или револуционаран, метод објашњава се код нас унитаристичким уређењем наше Државе — таква су ту оба Уетава, њена, и онај од 1921. године као и садашњи, од године 1931. док је еволуционистички метод више у складу са системом федеративне државне организације. Али, ми нисмо за метод еволуције у законодавном раду зато што смо били, а и данас смо непрестано, за једну федеративну Југ ославију — федерација, наравнО;, у смислу савезне државе (Випс1езб4аа1) а не државнога савеза (51аа4епђипс!) — него зато што мислимо да еволуциони метод, допуњен и потпомогнут једним умереним (не, дакле, револуционарним или диктаторским) рационализмом, најбоље одговара потребама мирнога и елободнога друштвегога развића. Нарочито.. пак, ово вреди за новоосноване државне организме који би били, као шго је то случај са нашом Државом, исгориски и национално хетерогени. Нити је парола коју су били бацили наши југословенски унитаристи и тотализери: „Једна држава, једно законодавство" уопште основана и умесна, јер, најпре, и савезна држава је једна и иста држава а, затим, није тачно да, и у самим унитарним државама, нарочито када су оне историски и етнички неједнообразне, мора бити баш Једно и униформно законодавство, бар не одмах по њиховом формирању. Али, што се тиче решења да се за основ Нацрта Општега Југословенскога Грађанскога Законика прими Аустриски Грађански Законик, то је сасвим у духу еволуционистичкога метода, пошто је, изузимајући само Црну Гору и Војводину па ни њу, Војводину, не потпуно, тај Законик, у главном, већ на снази и у примени у целој нашој држави где разумемо и Србију чији Грађански Законик, као што је познато, јесте, такође, у начелу, једно скраћено издање Аустрискога Грађанскога Законика. Треба, дакле, како ми мислимо, поћи од Предоснове и настати само да се она, у појединостима, поправи у колико би и где то било потребно и добро. Други разлог опортуности стварања нашега Удружења јесте општији: он се тиче послератних менталитега који се одликују једном великом интелектуалном несређеношћу. И то нам показује колико је рат огромна несрећа и у толико огромнија што је рат дуже трајао и био просторно обимнији, као што је то нарочито случај са прошлим ратом због чега је, свакако, тај рат и назван Велики Рат: Велики по злу, бар како то схватамо ми хришћански пацифисти. Међу реченим несређеностима налази се и схватање да људи не само могу него и треба да, с времена на време, мењају своја мишљења Одмах да напоменемо да ту није реч о закључцима које доносимо на бази чињеница: разуме се да, ако су ти наши закључци, с обзиром на стварне чињенице, погрешни, наша дужност је да закључке коригујемо. Али, горе се не мисли