Branič

■320

,Б Р А Н И Ч"

држава, али га никако не треба напустити, јер се оштећени може једино ефикасно заштитити ако се грађанска одгоЕорност постави на објективна а не на субјективна начела. У томе смислу, мора се поставити као правило, да је постојање грешке за учиниоца штете законска презумција од које се он може ослободити само ако докаже, да је до злог удеса дошло услед постојања више силе или непредвиђеног случаја или поступка самог оштећеног односно каквог трећег лица као и то да је тералац предузео све мере предострожности и учинио све што му је технички и законски било могуће да се несретан догађај спречи или онемогући. Врло је тешко помирити два постојећа система у погледу висине накнаде штете. Правилније би било да се у том случају остави пуна слобода суду, као што је то спроведено у енглеском законодавству, а целисходније би било, да се ограничи висина накнаде због економских и финансиских разлога, као што је то предвиђено у немачком законодавству, јер са системом ограничене одговорности на унапред утврђени износ може много правилније функционисати и обавезно осигурање, које је у овом случају много лакше спровести. Солидарна одговорност више тералаца аутомобила кад је дошло до злог удеса њиховим заједничким поступком могла би се задржати и у међународном регулисању ове одговорности јер је примљена готово у свима законским системима разних држава. Такође, учешће оштећеног у одређивању накнаде штете у случају да је и до њега било кривице што је до злог удеса дошло, изгледа правично и у систему грађанске одговорности. Али је несумњиво да грађанска одговорност не би могла правилно функционисати без обавезног осигурања. 3 ) IV. Проблем обезбеђења оштећеног, гарантија да ће му досу^ ђена оштета заиста бити исплаћена, не мање је важан од претходног проблема који се односи на грађанску одговорност, и то како у домаћем тако и у међународно-правном погледу. У овом последњем реду идеја, оштећени може и добити осуду на накнаду штете против учиниоца — виновника, али је не може разликовати било зато што не постоји конвенција о узајамним правним односима између држава којима припадају заинтересована лица — виновник и оштећени, било што ту осуду оштећени не може практично да изврши с тога што је то скопчано са тешкоћама правне и техничке природе и што на крају крајева виновник училац може бити инсолвентан, па се цео поступак окончати, у крајњој линији, на штету оштећеног. Проблем обавезног осигурања оштећеног за евентуални, износ који му може припасти из основа накнаде штете, постављен је од стране многих држава и решен у главном на два начина:

3 ) V. ЗосШе сЗез КаНопз. 1п5(ИиПпЈегпа1Јопа1 (Зе Когпе роиг ШпШсаНоп, <1и ВгоН ргјуб. КезропзађИИе тИе с1сз аи1ото1)тШ1е$. Е1ис1е ргеИпипаГге. 5.13. N. 1Ј. О. Р. — ВшЗез XVII. Лос. Ј. ђ|огаа 1936.