Branič

МЕЂУНАРОДНА ГРАЂАНСКА ОДГОВОРНОСТ итд. 323

кован и са разлогом. Многа законодавства, а у првом реду швајдарско, гледала су да неодговорности страних аутомобилиста стану на пут на начин колективних државних осигурања свих страних аутомобилиста за евентуалне штете нанете њиховим аутомобилима швајцарским становницима. Јер, сматра се да није ни право ни целисходно да појединци носе велики ризик од страних моторних кола, чији је промет нарочито велики у Швајцарској, а да немају минимум гаранције да ће бити обештећени. Онај који осигурава грађанску одговорност аутомобилиста често је подвргнут строгим прописима у разним законодавствима. У тој области држава интервенише на тај начин што овлашћује само извесна осигуравајућа друштва са утврђеном солвентношћу, да овај посао изврше, или одобрава свима осигуравајућим друштвима ово осигурање, под условом, да се подвргну строгој државној контроли. У сваком случају држава контролише и уговор о осигурању, било генерално, прописујући једнообразна правила, било прегледом и потврдом сваког појединачног уговора о осигурању, а затим води строго рачуна о раду оваквог осигуравајућег друштва, висини премија — прима које наплаћују, поред тога што води рачуна и о томе у чијим се рукама налази управа осигуравајућег друштва, како се рукује са примљеним новцем, па се чак прописује и начин вођења књиговодства, обавезно публиковање извештаја о раду у кратким размацима времена, и т.д. Предмет оваквих уговора о осигурању јесте обично грађанска одговорност аутомобилисте за штете нанете трећим лицима путем моторних кола, било на њиховој личности или на њиховој имовини и то онда кад је аутомобил у саобраћају. Ограничења се налазе у разним законодавствима односно ознаке лица која треба да обезбеди онај који осигурава, односно висине сума до којих треба осигурање највише да гарантује оштету и односно трајања самог уговора о осигурању. Од осигурања обично се изузузимају лица која се возе оним аутомобилом којим је штета причињена и тераоци кола. Осигурање обично предвиђа једну одређену суму као максимум или минимум, која се у случају оштете има платити. Овај минимум варира необично много према државама. Он је на пр. за Аустрију 10.000 шилинга за једну особу а 40.000 шилинга за цео удес, за Данску 30.000 круна за цео удес, за Луксембург 600.000 франака за цео удес, за Шведску 60.000 круна за цео удес и за Швајцарску 100.000 швајцарских франака за цео удес. Друге државе на пр. не одређују границу осигуране суме, као Енглеска. Међутим, има и система (Швајцарска, Аустрија), кад осигураник сноси сам сву штету која премаша осигурану суму гарантовану оштећеном од стране осигуравајућег друштва, па се тај вишак наплаћује директно од осигураника — причиниоца штете, или конкурентно из плаћене суме за цео удес. Уговор о осигурању обично траје годину дана (Финска), или за све време док траје дозвола за служење колима, што је чешћи случај код многих других законодавстава. Осигурање нормално престаје са преносом права или својине аутомобила на друго лице (Швајцарска). О томе мора бити одмах обавештено