Branič

НЕКОЛИКО СПОРНИХ ПИТАЊА итд. 361-

образнесудске праксе, неопходно је начелно решити ово питање. Једини пак пут за постизавање овога био би, да државни тужилац коме би призив од Окружног суда као последње инстанце био одбачен као неблаговремен, постави захтев за заштиту закона, којим би се дефинитивно одобрило једно од два горе изложена супротна гледишта.

Мил. С. Зимоњић, суд. припр. Окружног суда за град Београд. Неколико спорних питања у претходном кривичном поступку Ко је надлежан за обуставу извиђаја? Да ли има места жалби од стране приватног учесника односно ариватног тужиоца на решење суда о обустави извиђаја? Да ли има места жалби од стране осумњиченог на решење суда о томе: да има места продужењу извиђаја? I. Мали је број питања из претходног кривичног поступка, која се у судској пракси различито не тумаче. Од колике је ово штете за само правилно решавање кривично правних спорова није потребно наглашавати. На претходном се поступку, готово, заснива и коначна одлука суда. Започињајем претходног кривичног поступка појединац први пут долази у додир са судом. Од правилног поступања и решења питиња у претходном поступку зависи да ли ће извесно лице постати странком у кривичном поступку: тужилац, као и онај противу кога треба да тече кривични поступак. Претходни поступак започиње извиђајима. У овој фази поступка још се поступак не води противу тачно одређеног кривца због одређеног кривичног дела. Још се испитује: да ли иостоји дело, које је у кривичном законику као противправно предвиђено и ко је кривац. Државни тужилац по § 44 к. с. п. мора у сваком случају, када је кривично дело учињено, да покрене кривично поступање, осим ако дело, које је предмет кривичног поступања, по његовој оцени није кривично дело, или када нема доказа потребних за успешно вођење кривичног поступка. Државни тужилац може одбацити пријаву по пријему без даљих извиђаја или по извршењу ових. У оба случаја дужан је да о томе обавести оштећеника. На овом месту да напоменем, да државно тужиоштво за град Београд практикује: да обавештава пријавиоца без обзира да ли је он оштећеник или не, услед чега се стварају излишни послови, јеробично пријавилац — и ако није оштећеник — преузима кривични поступак. Његовом се преузимању обично противи истражни судија о чему доноси решење кривично веће, противу кога има места жалби Апелационом суду.