Branič

372

„Б Р А Н И Ч

заводећи се даље, као да и данас у Србији владају задруге и превентивне мере за одржање задруга. Највиши пак Суд, држао се правилне теорије Андре Ђорђевића: рђава стилизација пом. параграфа Касац. Суд није дозволио разна тумачења, која би уводила неправду и неповерење у правду. Сагев. Грубик, адвокат. У случају аонављања кривичног иостуака, на новом главном арешресу, суд аостуаа и одлучује, не везуЈући се за аодашке ранијег а етреса, ниши за раније решење сшвари. Апелациони суд, по жалби, донео је решење Кжа 65/37 од 11 марта 1937 год. и допустио понављање кривичног поступка према осуђенику Ризвану Ј. који је био окончан извршном пресудом Апелационог суда... Апелациони суд је дао следеће образложеч.е: Извршном пресудом Окружног суда у О. Кзп. 279/35 од 29 авг. 1936 год,сведоци Реџеп и Ћерим, осуђени су на казну робије од по две године за дело кривоклетства из § 144/11 к. з. које се састоји у томе, што су у кривичном предмету противу Ћ. 3. и Ј. Ризвана, лажно сведочили да су, и то: први, да је видео када је осуђени Ризван пуцао на пок. Зејнулу, а други, у допуну, још и то, да је видео, када Ризван бежи са места догађаја. Према томе, када је напред поменутом извршном пресудом Кзп. 279/35 којом су сведоци Реџеп и Абдул, оглашени кривим и на казну осуђени, утврђено, да су осуђеног Ризвана као сведоци лажно теретили, и када се из речене пресуде Апелац. суда види, да је суд одлуку своју о кривичној одговорности оптуженог засновао и на исказу и терећењу ових сведока, онда су самим тим испуњени услови из § 364 у в. § 367 к. п. за понављање поступка против осуђеног Ризвана. Окружни суд је на основу раније оптужнице наредио нови главни претрес и на истом, на дан 31 марта 1937 год. донео пресуду Кзп. 279/35: да се на основу од 111 § 371 к. п. потпуно поништи ранија пресуда Скопљанског апелационог суда у колико се односи на опт. Ризвана, којом је за дело из ст. 1 од 2 § 167к з. кажњен са двадесет година робије и трајним губитком часних права и опт. Ризвана ослободио по § 280 к. п. од оптужбе. Овакву пресуду је Окружни суд донео са разлога: ... Међутим, како се из прочитане пресуде овога суда Кзп. 279/35 види, да су сведоци Реџеп и Ћерим осуђени на казну робије од по две године за дело кривоклетства из § 144 к. з из пресуде Апелационог суда бр. 2811 се види, да је суд одлуку о кривици оптуженог Ризвана засновао и на исказу и терећењу ових сведока, а из прочитаног лекарског увиђаја се види да је пок. Зејнула био израњављен на више места и да је у таквом тешком стању давао изјаве док се комисијским извештајем бр. 34 констатује да има основа подозрења да је достављена кошуљица зрна избачена из руске пушке, о револверу се не говори, те је доведен у сумњу исказ покојног Зејнуле, који је дао сведоку Живку Јовановићу, чији се исказ указује према томе без важности, то нема доказа да је оптуженик Ризван учинио дело изложено у диспозитиву ове пресуде, а на основу ових података главног претреса не може се одржати на снази ранија пресуда, па је на основу од. 111 § 371 к. п. требало поништити ранију пресуду Скопљанског апелационог суда од 7 јуна 1934 године бр. 2911 о осуди опт. Ризвана и изрећи ослобођавајућу пресуду по § 280 к. п. Исказ сведока Јовановића Живка, по оцени суда, без важности је и са разлога што он не сведочи о непосредним чињеницама при извршењу дела. Неуместан је навод да је суд морао поновити доказе изведене на ранијем претресу, пошто по од. II § 371 к. п. на новом главном претресу суд поступа и одлучује, не везујући се за податке ранијег претреса нити за раније решење ствари, а по § 274 к. п. о питању, има ли се или се нема која чињеница узети доказаном, одлучују судије по свом слободном уверењу, које су стекли на основу савесног претресл и оцене свих доказа изнесених на главном претресу и нису везани ни за каквЈ доказна правила. Државни тужилац изјавио је ревизију против пресуде Окружног суда истичући повреду формалног закона из т. 5 и 6 § 336 к. п. Касациони суд решењем