Branič

СУДСКА ПРАКСА

373

[^р е __ 797/1 /37 од 1 јуна 1937 године одбацио је ревизију државног тужиоца као неосновану са разлога: Државни тужилац у оправдању ревизије истиче повреду формалног закона из т. 5 § 336 к. п. у томе, што је суд одбио предлог, да се позову и преслушају сви сведоци који су саслушавани на ранијем претресу по кривици Ћазимовића С лије и Јусуфовића Ризвана, јер је оваква одлука суда у опреци са § 371 к. п. по коме нови главни претрес мора у свему одговарати ранијем глав. претресу, дакле да се има поновити цео доказни поступак. Даље наводи, да суд није образложио ову своју одлуку и поступак због чега је на поновном претресу саслушавао само сведока Јовановића и опт. Јусуфовића Ризвана. Оцењујући ове ревизијске наводе, Касациони суд је нашао, да су неосновани, јер окружни суд, суди на основу слободног судијског уверења—§ 274 к.п. и када је нашао, да чињенице које би потврдили сведоци на које се позвао и предложио државни тужилац, а који су испитивани на ранијем главном претресу, не би имале ник квог утицаја на стицање уверења о крив одговорности опт. Ризван), онд 1 је био властан да предњи предлог одбије не вређајући тиме битна наређења з жона, нити начела поступка о оптужби. Касациони суд такође сматра да оваква одлука суда није у опреци ни са § 371 к п. пошто по од. 11 овог прописа, на новом главном претресу, суд поступа и одлучује, не везујући се за податке ранијег претреса, нити за раније реше не ствлри, те је нетачно тврђење у ревизији да се мора поновити цео доказни поступак са ранијег главног претреса. Не стоји навод да суд своју одлуку није образложио; пошто се из нападнуте пресуде окружног суда противно утврђује. Државни тужилац, у ревизији истиче и повреду формалног закона из т. 6 § 336 к. п. у томе, што налази, да је одлук) суда о одлучним чињеницама, нејасна, непотпуна и сама са собом у противречности. Тако, суд није дао разлоге на основу којих доказа је ст као ув рење о невиности опт. Ризвана, када је исказ сведока Јовановића оценио као безвредностан а остале доказе није ни извидео, и сматра да суд ниј могао своје увергње о невиности овог оптуженика стећи само на порицању опт. Ризвана. По оцени овог навода, Касациони суд нзлази, да у конкретном случају нема места истицању горње повреде закона, јер је одлука суда о свим чињеницама од одлучујуће важности потпуна, јасна и довољно образложена, сходно §§ 292 и 293 кл'п. нити пак у пресуди окружног суд ; 1 има м : какве противречности. У погледу чињ ница које ревизија истиче. Касациони суд налази да су исте довољно прецизиране, јер се из образложеља нападнуте пресуде види, да је окружни суд, решавајући у поновном крив. поступку према опт. Јусуфовићу Ризвану своју одлуку о невиности опт. Ризвана базирао на околности, да су сведоци Реџеп Али и Ћерим Абдула пресудом истог суда Кзп. 279/35 осуђени на казну робије од по 2 год. за дело кривоклетства из § 144 к. з. наиме што су у крив. предмету Јусуфовића Реџепа и др. лажно сведочили, а на основу којих сведочких иасаза је Апелациони суд засновао своју ранију одлуку о кривици оптужених. Како су пак на основу казивања ових сведока, као очевидаца оптужени и оглашени кривим, а према напред наведеним, искази ових сведока били су лажни, то је окружни суд проводећи у новом поступку доказе по слободном уверењу нашао, да нема других доказа о кривичној одговорности опт. Ризвана, односно да остали докази, као исказ сведока Јовановића, не могу уверити суд о кривици опт. Ризвана па је обр злажући ову своју одлуку и донео ослобођавајућу пресуду у погледу овог оптуженика. Супротно гледиште заступа г. д-р Божидар Марковић у свом Уџбенику судског кривичног поступка, друго поправљено и допуњ> но издање. На страни 553 г. Марковић вели: Нови главни претрес је, дакле, нов и самосталан поступак, који тражи потпуну репродукцију ранијих доказа, а допушта и прибирање нових доказа. Добривоје Дим. Бранковић, претседник Окружног суда у Охриду. Начслна одлука Оишше Седнице Касационог суда о праву репрезеншације ира наслеђивању изметју усвојеника и усвојитеља. Господину Министру Правде упућена је представка, у којој је наведено, да је Касациони суд у Београду у своме одељењу и Општој седници донео две, једну другој противне одлуке о томе: могу ли деца усвојеника, кад овај умре пре усвојитеља, наследити усвојитеља по праву репрезентације свога оца-усвојеника. На име, одлуком 11 одељења Касационог суда од 6-ХМ933 год. Бр. 6929 у спору Животе, малолетног сина Љубомира Миловановића, из Јагодине противу