Branič

НОВИ ЗАКОН О ИСТУПИМА

425

„заштитник", цело своје имање чува под имеком своје жене, или фиктивних терета. Кад му грађански законик ништа не може јер нема „своје имовине", онда нек невољним бар помогне један кривични закон, који ће на немилосрдна чела стављати свој мали отисак. Али код овог прописа недостаје иста заштита за домаћу послугу према газдама у погледу зарађене награде коју је раније садржавао пропис из § 353 Крив. зак. Седми такав пропис садржи § 144 по којему се кажњава остављање без помоћи сваког оног кога је сам кривац у то стање довео. До сада су аутомобили пешаке често обарали, некад кривицом жртве, а некад кривицом самог возача. Без обзира ко је крив, људска дужност не дозвољава да се рањеник остави у прашини, кад постоје болнице до којих се само аутомобилом може на време стићи. Ко ту дужност није поштовао, закон је до сада према њему остајао нем, а сад се за то нашао прикладан лек, ако сама примена буде добра. Осму такву одредбу садрже §§ 155 и 156 По првом пропису послодавац не може своју робу, коју ради продаје држи, ускратити поштеном купцу, који може поштено да плати, а који власнику радње није довољно симпатичан. Свака радња преставља извесну концесију, која није дата само ради имаоца и ради порезе, већ и ради грађана који такву робу потребују. Ималац радње и купац могу бити највећи непријатељи из личних и политичких разлога, али ипак њихово се расположење на домен чисте трговине не сме без казне преносити. Други пропис кажњава неовлашћено улажење у просторије за које се тражи улазница, уз наплату. Међутим, иако су ове одредбе умесне — санкција: мала новчана казна за прву, а два дана затвора за другу радњу, сувише су незнатне. Најзад пројекат на први поглед садржи још једно добро правило изражено у § 276. По овом пропису невино кажњени има право да од државе захтева накнаду имовинске штете, коју је претрпео због незаконите осуде, у случају ослобођења у поновљеном поступку. Међутим добар утисак ове одредбе напушта нас, чим видимо њена ограничења, као и клаузулу да то право престаје „ако је кажњени својим лажним признањем или својим држањем ранију осуду проузроковао". Шта је лажно признање то знамо сви, али оно може бити лажно ван воље осуђеног, а кривицом саме власти. Међутим, тешко је знати шта се хоће рећи са појмом „држање" јер он је тако неодређен, да се помоћу тих отворених вратију цела ова, на први поглед добра одредба, прави потпуно илузорном. VI. Зависни органи и слободно убеђење. 1) Према § 167 пројекта за поступак по иступима надлежне су опште управне власти првога степена, а у местима где постоје државне месне полицијске власти, надлежне су ове власти. По овом истом пропису за поступак о иступима надлежне су такође и општинске власти, кад су у питању дела из шездесет