Branič

426

„ Б Р А Н И Ч"

и једног иступног прописа. Кад се осврнемо на иступна дела, за која је надлежна општинска власт, онда ће нам лако бити пронаћи, да су ту најважнији иступи међу којима сви иступи политичке природе, изузев иступа, као што су квази шпијунажа, давање података странцима, ступање у забрањен простор, прикупљање и држање оружја, прелазак границе без уредне исправе. За сва дела за које је надлежна општинска власт може паралелно бити надлежна и општа управна власт, ако ова прва истрагу иоведе, или надлежни бан тако одлучи. Пошто је надлежност општинских власти огромна, а полицијске власти постоје само у градским местима, то ће Закон о иступима по селима и многим варошицама, већим делом примењивати општинске, а у осталим полицијске власти, све према временском опортунитету, чији је рок немогуће унапред определити. По § 255 иступног пројекта жалбе на све одлуке о иступима могу се изјавити непосредној вишој власти. Ако се ради о пресуди општинска власти, онда је та виша власт среско начелство, а ако се ради о пресуди Среског начелства виша власт је сама Бановина. По §258 пројекта одлуке донете поиступним делима и ноступку, не могу бити предмет тужбе ни пред управним судовима ни пред Државним саветом. Из ових прописа произилази да се примена Закона о иступима резервише за општинске и управне власти. Ово је међутим један новум, ако не за бившу Краљевину Србију, где је и до сада слично било, или за југоисточие делове бивше Аустрије, где је и после рата повампирена ратна ћесарска наредба, а оно ипак за цео запад наше државе. На западу по аустријском примеру, за иступе није била надлежна полицијска већ судска власт. Тако уосталом није само у Аустрији, већ и у Немачкој, Француској и целом европском западу. Апарат управне власти у свим тим државама на завидној је висини, јер су све функције поверене правницима. Међутим управне власти ни тамо у свом раду немају нарочите самосгалносги, а правда се сме поверавати само лицима, која су за њено изрицање дорасла, и која преко своје самосталности могу чувати и оправдавати принцип слободног уверења. С обзиром на судијску самосталност с једне, и зависност управне власти с друге стране, социјолози наводе да се демократија једног народа може најсигурније просуђивати према односу између ове две власти. Чим се у правосуђу и примени закона, изнад судске власти јаче види сенка преподеранције управне власти, тиме је за народну слободу место ограниченнје. Напротив, што јасније изнад свих аката управне власти блешти објективна оштрица независног правосуђа, тим су слободе грађана обезбеђеније, а законитост сигурнија. Нама су обећани савремени политички закони, али ми место њих један чисто кривични законик претварамо у политички. Правници су и до данас са чуђењем пратили извесне сукобе између судске и управне власти, и поред јасног прописа кривичносудског поступка код којих је за све злочине и преступе судска надлежност искључива. По § 116 овог одличног закона, поли-