Branič

СУДСКА ПРАКСА

593

аргуменат, може да послужи и то, што се по правилима о поступању у неспорним делима тражи извесна процедура и сарадња власти само за трећи начин позакоњења — милошћу владаочевом (рег гезспр1ит ргшсјрјв) — чл. 143.—146. неспорних правила, док се за друга два начина позакоњења: конвалидација ништавог брака и доцнијим ступањем у брак ванбрачних родитеља, не прописује никакза процедура. У овоме је смислу и одлука — мишљење Опште седнице Касационог суда од 29 марта 1923 г. Бр. 2453. Са ових разлога, Општа седаица Касационог суда дала је по постављеним питањима следеће м и ш љ е њ е 1) Отац ванбрачног детета може исто признати за своје, како у моменту рођења, тако и после, и ако је оно уписано у црквене књиге на име материно. Ирелевантан је начин, на који ће он то извршити: бнло саслушањем код црквеиог суда или надлежног пароха, било својеручним потпксом у црквеним књигама, главно је да.се јасно види, да је отац одобрио, да се његово ванбрачно дете упише у црквене књиге на име његово. 2) Признање очинства ванбрачног детета може бити учињено и после ступања у брак његових ванбрачних родитеља, 3) За ову врсту позакоњења из тач. 2, § 134. грађ. зак. није потребан никакав акт или одлука власти, пошто ово позакоњење има дејство самим фактом ступања у брак ванбрачних родитеља. 4) Питање пак, да ли су црквене нласти дужне да по црквеним књигама примете допуну породичног статуса до тада ванбрачног детета, ствар је схватања и технике рада самих тих власти и не може имати никаквог утицаја на правну вредност самог позакоњења. Довољно је у протоколима венчаних записати имена супружника — до тада ванбрачних родитеља, као и у протоколима крштених назначити датум и место ступања у брак родителза ванбрачног детета. Ово несумњиво захтева безбедностправног сзобраћаја и сигурност доказивања али то није неопходан услов за вредност саме легитимације. Одлука Опште Седнице Касационог суда од 11. новембра 1937 г. Рос—3/37. По овоме питању постоје и два одвојена мншљења судија Касационог суда у погледу рока до кога се отац ванбрачног детета може изјасннти о патернитету. По једном мишљењу то признање очинства може се дати само до дана крштења ванбрачног детета а по другом до дана венчања ванбрачних родитеља таквог детета. Тих. М. ИвановиЋ, секретар Касационог суда у Београду. По § 10 Правилника о наградама адвоката, награда се одмерава ако је адвокаш само ангажован за аојединачне радње; а ио § 8 исшог Правџлника награда се илш одмерити за вођење саора по пуномоћју, а у случају ако адвокат ошаочеши аосао без своје кривице не доврша. —• (Пресуда Касационог суда у Београду од 13. новембра 1937. год Рев. 1468). Тужилац Р, В. у тужби и на расправама навео је, да је у спору П. У. противу тужених по обнови спора, заступао тужене као њихов пуномоћник. Написао је одговор на тужбу за обнову спора и учествовао на усменој расправи. Свој хонорар са туженима није уговорио. Па како је спор завршен на првој расправи због неплаћања таксе од стране захтеваоца обнове спора, то сматра да му припада 50% хонорара који би му, према вредности спора, припао по § 7 Правилника о адвокат. наградама а према прописима § 8 истог Правилника, јер је спор без његове кривице завршен на овај начиа у корист тужених. Молио је суд да донесе пресуду којом су тужене В. и Ј. дужне да му плате свака по 62.500 динара. Тужене су преко свог заступника, у одговору на тужбу и расправама, признале да је тужилац заиста био њихов пуномоћник у означеном спору, да им је написао одговор на тужбу, да их је заступао на једној расправи и да је спор окончан на начин како тужилац преставља. Налазе да тужилац нема права на награду по §§ 7 и 8 Правилника, јер је спор о обнови поступка продужење ранијег редовног спора, по коме је тужилац примио хонорар од 424.000 дин., те у спору за обнову поступка није имао много да ради и улаже неки нарочити труд. Пошто је тужиоиу од породичног