Branič

,Б Р А Н И Ч'

које улазе и трошкови настали око извршења казне лишења слободе, што ће рећи око издржавања досуђене казне. Према томе, решење окружнога суда је правилно и на закону основано, због чега је у погледу жалбе браниоца Ј. и М. и донето решење као у диспозитиву под II". Леон Амар испитани судија при Апелационом суду у Београду. Лице које је запослено у аредузећу као магационер сиада у ред вишег особља, те се и његов однос има расиравиши ио закону о радњама а не по закону о заштити радника. — (Пресуда Касационог суда у Београду Рев. 1223 |37. од 22-Х-937. г.). Тужилачка страна у тужби је навела: да је тужилац до 1-1-1935. г. био у служби код туженог друштва као магационер са месечном платом од 2000 дин.; да му је на дан 14-Х1-934. год. тужено друштво отказало за 1-1-935. год. Пошто је тужилац провео код туженог друштва више од годину дана, то му по закону о радњама следује отказ на 3 месеца, те је тужено друшгво дужно да плати тужиоцу 3000 дин. наиме отпремкине из §-а 241. зак. о радњама. Осим тога тужилац је имао 707 час. прековременог рада што је тужено друштво такође дужно да му плати. Тужена страна, иреко свога пуномоћника, порекла је тужбене наводе, излажући да тужилац нема права на отказ на 3 месеца јер је био запослен испод 5 гоаина а право на прековремени рад не припада му с обзиром на прописе §-а 210. закона о радњама и §§ 1. и 316. зак. о заштити раденика. Пресудом П. 3116.|35, Срески суд за град Београд одбио је тужиоца од наведеног тражења, са разлога: „По оцени чињеничног стања и изведених доказа у см. § 368. гр. п. п., суд је нашао: да према тужби тужилац припада вишем особљу, био је запослен код тужене стране у звању магационера као и да је тужилац имао утврђену месечну плату. Према томе тужилац не припада категорији помоћног особља и за њега не важе одредбе закона о заштити раденика, о прековременом раду. Са ових разлога тужилац се од тражења за прековремени рад има одбити. Осим тога по признању тужиоца у тужби служба му је отказана 14. новембра за 1. јануар па је с обзиром на време проведено у служби код тужене стране испод 5. година овај отказ основан на закону § 332. т. 2. зак. о радњама. Према томе тужилац се има одбити и од тражења да му се призна отказни рок од 3. месеца, јер је код туженика био запослен мање од 5. година". Противу ове тужбе тужилачка страна изјавила је призив иалазећи да је погрешна оцена суда и да тужилац као магационер не припада категорији вишег особља те да за њега важе прописи закона о заштити радника. Поред тога истакао је приговор на надлежност среског суда — § 39. гр. п. п. Окружни суд за град Београд пресудом Пл. 169.|36. од 11. маја 936. г. потврдио је нападнуту пресуду са разлога: „Призивни навод под I) којим тужилац тврди да је срески суд био за овај спор ненадлежан, неумесан је са разлога што тај приговор није учињен код првог суда па је срески суд — и да је био стварно ненадлежан — постао надлежним на основу § 101. гр. п. п. 2) Уверење на основу кога тужилац тврди да је припадао нижем помоћном особљу, има се сматрати као нов доказ, па је као такав недопустив пред призивним судом — § 576. гр. п. п. Тужилац је у ствари припадао вишем помоћном особљу па је и по томе срески суд био надлежан. 3) Призивни навод под 2) неоснован је. Тужилац је радио код туженог друштва за одређену месечну плату. Радио је послове више врсте, те се на њега не може применити Закон о заштити радника, него пропис дела другог IV. главе зак. о радњама. Цео призивни навод под 2) контрадик» торан је у својој основи јер није свеједно да ли је тужилац спадао у више особље или у ниже, пошто је баш одговор на то питање меродаван за одлуку о томе да ли му припада награда за прековремени рад или не. 4) Неосновано је позивање призиваочево (под 3) да је први суд требао да испита и остале сведоке из тужбе а не само оне које је и испитао. Тај је навод противан § 311. ст. 1. гр. п. п. јер први суд није морао да испитује све понуђене доказе на које се тужилац позвао ако се они суду не чини важним за одлуку а ни по нахођењу суда те сведоке није требало испитати § 92. гр. п. п. Са изложеног суд је донео одлукукао у диспозитиву. По благовремено изјављеној ревизији Касациони суд у Београду донео је