Branič

СУДСКА ПРАКСА

пресуду Рев. 1223.Ј37. од 22.1Х-937. г. којом је потврдио пресуду Окружног суда, са разлога: „Испитујући пресуду призивнога суда у см. § 698. гр. п. п. поводом ревизије тужиоца Касациони суд је нашао: тужилац у ревизији наводи, да се пресуда призивнога суда оснива на погрешној правној оцени ствари—т. 4. § 597. гр. п. п. јер је призивни суд погрешно нашао, да тужилац спада у више особље и да према томе нема права на накнаду за прековремени рад. Тужиоцу припада право на накнаду за прековремени рад и по грађ. зак. Ценећи горњи навод ревизије, Касациони суд налази да је исти законски неоснован јер је пресуда призивног суда правилна и на закону основана јер се из утврђеног чињеничног стања види, да је тужилац био запослен код туженика као магационер, те се њихови односи имају расправити по закону о радњама по коме тужиоцу не припада право на награду за прековремени рад, пошто исти спада у ред вишег особља. Неоснован је навод ревизије да је требало испитати и остале сведоке у тужби означене јер суд не мора да испитује све понуђене доказе на које се странке позивају, ако се суду не чине важним за одлуку § 371. гр. п. п. Стога Касациони суд није уважио ревизију тужиоца, већ је потврдио призивну пресуду,— § 604. гр. п. п.\ Драг. Д. Герасимовић, судија Среског суда за грзд Београд. Пензионер губи ираво на личну иензију кад је осуђен пресудом кривичног суда на губишак часних ирава (§ 132. ст. 2. Зак. о Чин. Одлука опште седнице Држ. Савета Бр. 15573. од 22. јуна 1937. год.). У пракси Државног Савета поставило се питање: да ли пензионер, који је осуђен пресудом кривичног суда на губитак часних права, губи услед овакве осуде, право на личну пензију. Ово је питање расправљано на два начина код појединих Одељења Државног Савета (види пресуде Бр. 5298|34 и бр, 10839/37, те је као спорно питање изнето пред Општу седницу Државног Савета, и ова је исто расправила на начин како стоји у заглављу озог реферата, наиме да пензионер губи право на личну пензију у случају осуде на губитак часних права пресудом кривичног суда. За горње своје налажење Општа седница Државног Савета дала је следеће образложење: „У § 132. Ч. з. предвиђени су у четири тачке случајеви кад пензионер губи право на личну пензију. Под тачком 2. прописано је да то бива „судском пресудом", а нод тачком 3. „дисципливском пресудом". О томе каквом дисциплинском пресудом пензионер губи право на личну пензију, не може бити сумње, с обзиром на § 244. Ч. в. који предвиђа губитак права на пензију као једну од дисциплинских казни за пензионера, из чега се опет закључује да тачка 3. § 312. има у виду дисциплинску пресуду којом је изречена дисциплинска казна губитка права на пензију по § 244. тач. 2. Ч. з. Али осим дисциплинске пресуде, у закону је предвиђено да нензионер губи право на личну пензију и „судском пресудом" што свакако значи пресудом кривичног суда. Кривични суд пак може изрећи само ону казну која је предвиђена у кривичпом законику (§§ 3. и 35. кр. зак.), а у њему није предвиђена казна губитка права на пензију. Услед тога, кривична пресуда не може ни гласити, као што је случај са дисциплинском, непосредно на губитак права на пензију. А пошто је оеа законом ипак предвиђена као разлог за губитак права о коме је реч, то значи да једна од казни које њоме могу бити изречене односно једна од казни предвиђених у кривичном законику, има за последицу губитак права на пензију. У закону о чиновницима а ни у кривичном законику није изричпо речено која је то казна. Међутим. објашњење о томе садржано је у § 104. тач 1. и § 105. ст. 1. Ч. з., где је реч баш о губитку права на пензију по судској пресуди. У § 104. тач. 1. прописано је да државном службенику грађанског реда служба престаје ако је судском пресудом осуђен на губитак службе или часних права. Затим по ст. 1. § 105. Ч. з. „у случају отпуста, а ако је већ испунио услове за личну пензију, губи право на пензију". Ови се прописи налазе у Закону о чиновницима међу одредбама које го воре о престанку службе, што значи да се односе на активне службенике. По њима, дакле, активни службеник губи службу, а и право на личну пензију ако је за њу већ испунио услове, осудом било на губитак службе било на губитак часних права. Оваква последица губитка часних права значи, да лице погођено оваквом казном по закону не може бити ни активни службеник ни пензионер. Очи-