Branič

»БРАНИЧ"

правно у своју корист присвојио, чиме је учинио кривично дело утаје из § 319. од. I. к. з. односно дело из § 113. од. I. ст. 2 срп. к. з. а казнимо по § 319. од. 1. к. з. Окружни суд у Пироту пресудом од 26. априла 1937. год. Кзп. 599/34. окривљеног А... на основу § 280. од. I. к. с. п. ослободио је предње оптужнице државног тужиоца, налазећи да се окривљени А... за представљено дело утаје у смислу § 325. к. з. може гонити само на тужбу оштећене Косаре. Али како је иста доцкан поднета, то је у смислу § 86. к. з. право на гоњење застарело. По ревизији државног тужиоца, Касациони Суд у Београду у свом I одељењу, одлуком од 10. децембра 1937. год. Кре 1197. поништио је пресуду Окружног суда, налазећи да је нападнутом пресудом повређен материјални закон из § 337. т. 2. и §337. т. 1. под в. к. п. због гога што је првостепени суд погрешно применио пропис § 325. к. з. и нашао, да се дело из § 319 к. з. гони по приватној тужби ако је утаја извршена између сродника који заједно живе. Изнети разлози били би оправдани, да у исто време не би стајао факат, да је означену суму оптуженик примио у својству стараоца малолетне Косаре, тако да у радњи окривљеног не би стајало дело из § 318. к. з. већ дело квалификоване утаје из § 319. к. з. Присвојивши противправно поверени му новац у својству стараоца, оптужени је извршилац дела, при коме својство његово као стараоца чини елеменат дела, те је стога ирелевантно, да ли је он у исто време био и сродник приватне учеснице. На извршиоца дела из§319. к. з. дакле не може се применити § 325. к. з , јер се овај пропис не односи на утаје, које изврши сродник у својству државног службеника или лица поменута у § 325. к. з. Нападнутом пресудом примењен је закон који није требало применити, чиме је повређен закон у § 337. т. 2. к. п. услед чега је првостепени суд погрешно нашао да нема тужбе овлашћеног тужиоца, те је повређен закон из § 337 т. 1 под в. к. п. Предњом одлуком Касационог суда расправљено је како питање утицаја сродства на кривичну одговорност извршиоца дела утаје из § 319. к. з., тако и питање овлашћења за покретање кривичног поступка против извршиоца представљеног дела утаје, када је извршилац са оштећеником у сродству означеном у §§ 324. и 325. к. з. те је истом доведено у питање да ли се у опште могу ова два законска прописа увести у живог, када је у питању дело утаје које је извршио кривац из §§ 324. и 325. к. з. Да би дошли до тачних резултата и правилније примене ова два законска прописа, ми се морамо позабавити историским чињеницама односно морамо се осврнути на ранија кривична законодавста како су утицај сродства на кажњивост извршиоца као и овлашћење на покретање поступка расправили, када је у питању истакнуто дело и кривац. Српски кривични законик од 1860. год. дефиницију односно квалификацију дела утаје дао је у пропису § 229. коме одговара пропис § 317 Нов. к. з. а не § 113. Срп. к. з. а дело утаје које изврше старатељи или тутори према поверених им лица, предвиђено је у § 232. т. 2. Срп. к. з. коме одговара пропис § 319. Н. к. з. а не § 113. Срп. к. з. како је то по-