Branič

ЧЕМУ СЛУЖИ УПИСНИК ПЛЕНИДАБА

На тај ничин, тиме се утврђује најпре заложно право онога који С е први и обезбедио путем пленидбе, уписане у уписник пленидаба ради остварења своје тражбине из имовине извршеника или^из прихода добивених са заплењене имовине, пре осталих предлагача, ако би дошло до продаје те имовине путем дражбе /или на просту руку), односно до прибирања плодова са исте, "* Тек пошто је, дакле, проведена пленидба убележена у уписник пленидаба, могуће је утврдити ред и број пленидаба на имовини једног лица, а то се уписивање у уписник врши по службеној дужности од стране извршног суда (екс вербис: „свака проведена пленидба уписаће се"... в. и § 27. ип.). Уписник пленидаба осим горе наведеног служи не само напред наведеној сврси, да се утврди колики број пленидаба постоји на одређеној имовини једног лица и да се доцније отуђење на заплењеној имовини не може извршити, већ још и за то да се донекле и упрости и убрза рад извршног суда, када се на тој имовини стеку више пленидаба. У том случају, суд ће свега једном и то приликом прве пленидбе, изаслати извршног органа да на лице места, у стану или имању извршеника, изврши заплену имовине пописивањем у пленидбени записник, а сваки други предлог о пленидби ствари извршеникових, биће примећен забележбом у дотичном пленидбеном уписнику на име извршениково, без поновног излажења извршног органа на лице места — § 216. ип. Пленидба је дакле у овом случају, извршена тиме, што је предлог уважен по суду и на истом констатовано уважење а у уписнику пленидаба примећено и закључком о уважењу обавештене обе стране. Овом се забележбом извршеник не излаже новим новчаним издатцима око провођења извршења на лицу места, већ се сматра да је пленидба обављена оног момента, када је уважен предлог тражиоца извршења и исти забележен у пленидбени уписник, Баш с погледом на напред изложено, дешаваће се у пракси чести случајеви да се тражи пленидба ствари једном лицу, коме је већ вршена заплена истих, и да о томе нема трага у уписнику пленидаба, пошто је извршни поступак за територију бив. Краљевине Србије новум, у колико га спроводе срески судови као извршни судови, јер су по старом грађанском суд. поступку од 1865. год. до 1. јануара ов. године извршења спровођена од стране полицијских власти као извршних власти. Дакле, десиће се да су једном лицу по реченом грађ. суд. поступку већ једном плењене ствари, чија се заплена сада, под владом новог извршног поступка, опет тражи. Права која је први поверилац стекао на имовини извршеника су несумњива. Јер ствари су пописане и на њима је одређен старалац и даљи поступак тече, било тиме што ће се извршити продаја ствари које су, по тражењу повериоца, пописане у циљу продаје и измирења из продајне цене дуга извршениковог, било што ће се из плодова ствари наплаћивати, продајом истих, до коначног измирења свога потраживања. У сваком случају повериочево је право конституисано на стварима дужника. У међувремену, после овога, јавља се други поверилац, у