Branič

„Б Р А Н И Ч"

шем мишљењу, својство стараоца неби могло имати никаквог утицаја на остале објективне личне услове кривичне одговорности извршиоца дела, тим пре што у закону такав изузетак не стоји. Када би се стало на гледиште Касационог суда прописи §§ 324 и 325 остали би без примене на дела утаје у опште, јер поредпрописа § 318. којим је једном већ расправљено питање овлашћења на гоњење, били би потпуно излишни, док вероватно законодавац овако није мислио, нити би му овај смисао дао. Ноторно је да се по закону о старатељству за старатеље редовно постављају лица, која су у најближем сродству са пупилом или малолетним наследником и са којим обично живе у заједници као што су: мајка, отац, или муж малолетној жени. До каквих би се резултата дошло, када би се државна власт умешала у овакве настале односе њихове? Дошло би се до тога да и против воље и интереса оштећеника буду прогањани њихови најближи сродници без чије помоћи и старалаштва неби могли опстати. Ово наше гледиште заступа и Апелациони туд у својој одлуци од 9. децембра 1937. год. Копа 1213.

Љуб. Н. Милојковић, судија — Паланка Смедеревска. ЧЕМУ СЛУЖН УПИСНИК ПЛБНИД4ВЛ § 218. ип. предвиђа се и налаже среским судовима (као надлежним по § 21 ип.), као извршним судовима, да сваку проведену пленидбу упишу у уписник пленидаба, у који ће се убележити, у колико је то могуће, и заложна права стечена путем административног извршења на покретним телесним стварима. Тај уписник пленидаба, док га Министар правде уредбом не устроји, у погледу облика и вођења, требало би привремено да сачине срески судови и у њ би се уписало име тражиоца извршења и његовог заступника, њихова пребивалишта и тражбине ради чије се наплате тражи извршење (в. § 216 ип.). У овај уписник пленидаба, дакле, биће уписана свака судом проведена пленидба, извршена по предлогу тражиоца извршења на извршениковим стварима, као и на заложним правима, стеченим на основу админ. извршења на покретностима и то у оном обиму, колико се може остварити захтев (§ 28Ј1. ип.). Из овога изилази, да би овај уписник имао послужити као евиденција свих уписаних пленидаба на имовини једноглица, одн. да се из истог може утврдити колико је пленидаба извршено на имовини једног извршеника, на основу доспелих тражбина, којима је рок истекао (§ 12јП. ип,). Ова је евиденција пленидаба потребна да би се видело којим су редом и када вршене пленидбе по предлозима једног или више предлагача на имовини једног извршеника (јер је учинак ове забележбе да се пленидба може провести против сваког лица, које касније стече право својине на заплењеним стварима).