Branič

дд ЛИ ЛАЖАН ИСКАЗ ПОД ЗАКЛЕТВОМ итд.

Др. Бор. Д. Петровић, правни референт — Београд. Ла ли лажан исказ под заклетвом у дисциплинскоЈ истрази сачињава коивоклетство по нашем кривичном законодавству Питање кривоклетства кривични законик од 1929. год. је тачно одредио и дефинисао, те је на тај начин одредио у коме случају се појављује кривоклетство. Тако § 144. крив. зак. вели: Ко аред судом под заклетвом лажно нешто гскахсе ... казниће се...". Ако се сведок, вештак, преводилац или тумач у кривичном аостуаку против кога лажно закуне у корист или на штету овога казниће се...". Док пропис § 144. крив. зак. говори о лажном исказу и кривоклетству пред судом и у току кривичне истраге, дотле пропис § 148. истога законика вели, да се прописи §§ 144.147. крив. зак. примењују и у поступку пред уаравним, берзанским, избраним и другим судовима, као и међународним комисијама, прописујући казну за лажни исказ пред управним властима као и за кривоклетство (§ 148. крив. зак.); а не говори о кривоклетству пред дисциплинским властима. Дакле, као што се из цитираних прописа крив. зак. види овај законик предвиђа кривично дело кривоклетства у следећим случајевима: 1)—пред судом и 2) у кривичном иосшуаку, али нигде не спомиње и кривоклетство пред дисциплинским судом као и у току дисциплинске истраге. Али из одредбе § 148. крив. зак., где се каже да се прописи §§ 144.—147. крив. зак. примењују поред осталог и на случајеве кривоклетства извршеног и „пред другим судовима", излази: да се може извршити кривично дело кривоклетства и пред дисциплинским судом. Питање пак да ли се може извршити ово кривично дело и у току дисциплинске истраге, случај када које од означених лица у §§ 144.—148, крив. зак. лажно што искаже под заклетвом пред дисциплинским иследником, спада, према нашем мишљењу, у спорно питање. Наиме, кривични законик, као што смо видели (§ 144. к. з. у в. § 148. к. з.), говори само о кривоклетству извршеном у току кривичне истраге, и о лажном исказу пред управним властима, што значи да не долази у обзир и кривоклетсво извршено у току дисциплинске истраге. Према томе када извесно лице (службеник јавни), да лажан исказ под заклетвом ма у коме својству, било у току истраге или ма на који начин, неће извршити кривично дело кривоклетства, јер ову радњу кривични законик није инкриминисао као кривичну радњу, те се поменути прописи који говоре о кривоклетству и не могу применити на случајеве лажног исказа и лажне заклетве у току дисциплинске истраге, пошто, у случају њихове примене и на ове случајеве, дошло би се у колизију са начелом које важи у кривичном праву, а то је: нулум кримен сине леге, нула пена сине леге. Истина, питање лажног исказа датог пред иследником да се дискутовати. Наиме, према пропису § 148. крив. зак. (последњи став) кажњава се лице које да лажан исказ аред уиравним властима. Питање се поставља шта се има разумети под појмом