Branič

,Б Р А Н И Ч'

„уаравна власт ", да ли само они органи који врше управну власт према закону о управној власти, или се под овим појмом има разумети да улазе и управни органи у ширем смислу, дакле сви они органи који врше управну власт а нису ни судски нити законодавни. Ми држимо да се израз у § 148. крив. зак. „пред управним властима" има тако тумачити да он обухвата само оне државне органе који врше управну власт, а не у ширем смислу и оне органе који стварно не врше управну власт, већ спадају у техничке органе државне управе. Извесни закони предвиђају као дисциплински преступ лажно сведочење у дисциплинском поступку (в. § 193. тач. 19. зак. о држ. саобраћ. особљу), као дисциплински преступ, поред тога што се лажно сведочење с обзиром на пропис § 148. крив. зак. кажњава као кривично дело. Дакле, као што се из изложеног види, лажан исказ и лажно сведочење под заклетвом у дисциплинској истрази кривични законик не кажњава као кривично дело, али лажан исказ пред управним властима инкриминише као кривично дело и онога који га учини кажњава.

Милутин Б. Мићовић — судски капетан 11 кл. ПРИТВОР И ИСТРАЖШИ ЗАТВОР ПРЕМА ВОНШМ ЛИЦ0МА ОД СТРАНЕ ГРАЂАИСКИЖ ВЛАСТИ Према § 11 Законика о поступку војних судова у кривичним делима официри, подофицири и редови кадра, питомци војних установа и жандарми за учињена злочинства и преступе подлеже суђењу војних судова. Изузетно од овога, ако неко од ових лица за време мира учини кривично дело у друштву с грађанским лицем, онда су и за војна лица, сходно § 15 Законика о поступку војних судова у кривичним делима, надлежни грађански судови. Из овога излази да су, кад војно лице учини кривично дело, само, без саучешћа граћанског лица, надлежне војне власти и судови, без обзира да ли је кривично дело у питању предвиђено у Кривичном Законику, Војном кривичном законику или у коме другом законику. Грађански судови, дакле, у овом случају нису, не само овлашћени да војним лицима изричу осуду, већ нисунадлежни да воде и ма какав поступак према њима. Једино би грађанске власти према § 58 Законика о поступку војних судова у кривичним делима могле да „ухвате" подофицире и редове, али не и официре, — кад учине кривично дело без саучешћа грађанских лица, и да их спроведу војној власти у случајевима: 1) — кад се сумња да ће окривљени побећи, да ће се сакрити или да ће уништити трагове кривичног дела (тач. 1 § 58), — и 2) — кад су ухваћени на делу или одмахпо извршењу истог (тач. 2 § 58). Међутим према 1 од. § 120 Законика о судском кривичном поступку „војна лица која су за време мира у активној служби или су привремено позвана на вежбу, могу грађанске надлежне