Branič

„Б Р А Н И Ч"

доспећа менице. Тако, погрешво је нахођење призивног суда, да туженик С. не може бити одговоран зато, што је услед непротествовања менице о року дужник М. испао из обвезе, чиме је настала штета за тужиљу, пошто на туженику није лежала обавеза да изиште протест, кад у том смислу није имао тужиљин налог а осим тога, да је и његово правно схватање било у том погледу, да се меница не мора о року протествовати с обзиром да је по истој донето осудно решење. Касациони суд налази, да је оваква правна оцена призивног суда погрешна зато, што је на туженику лежала дужност да меницу, која му је била поверена од стране тужиље ради издејствовања забране и тражења осуде у року протествује, без обзира на то, да ли је од тужиље имао налог у том смислу или не, јер је туженик као адвокат, морао знати да пропуштањем рока за протест менице у смислу § 144. трг. зак. губе сва права, ко|а притежалац има према преноситељу менице, те је као стручно лице, коме је меница била поверена, био дужан о озоме да води рачуна (§§ 20. и 21. зак. о адвокатима). Ово утолико пре, што је туженик знао, да тужиља не може сама изискати протест, пошто семеница код њега налази. То пак, што туженик није имао налог да изиште протест менице, без утицаја је, јер је посао у питању био такве природе, да није трпео одлагање, те је туженик према § 626. грађ. зак. био дужан да исти изврши и без наређења свога властодавца. Касациони суд налази, да туженика не може оправдати његово правно схватање, да меницу није требао да протествује, јер овакво схватање нема ослонца у закону, пошто ниједним законским прописом није предвиђено да осудно решење, како туженик сматра, може заменити протест због неисплате. Према овоме Касациони суд налази да је оправдан ревизиони навод о погрешној правној оцени из § 597. тач. 4. грађ. парн, пост. и да би пресуду призивног суда требало преиначити али како не достаЈу чињенице, које су од битне важности за одлуку а наиме, што ни у првостепеном ни у призивном поступку није утврђено какве је све саветз туженик давао тужиљи кад му се она обратила, нити пак величина штете на коју би тужиља евентуало нмала право, Касациони суд је укинуо пресуду првог и првостепеног суда и вратио правву ствар на поновну расправу и одлуку. Тих. М. Ивановић, секр. Касац. суда у Београду. Ознака „бгз ирошесша" коју сшави шрасанш-издавалац, иосле издања менице и ако ире рока за протесш, не обавезује индосанше ако се са овам нису сагласили. (Пресуда Касационог суда од 23. септембра 1937. год. Рев 1232.|37.). По предлогу Н. Н. банке као повериоца Окружни суд у Ужицу издао је менични платни налог 19.-11.-1934. год. По. 27, противу акцептанта, издаваоца и жиранта. Противу овога налога жирант је благовремено приговорио наводећи да напомена „без протеста" изнад трасантовог потписа није била стављена у моменту издања менице, одн. стављања његовог, жирантовог, потписа, већ да је иста накнадно дописана без сагласности и обавештења жирантовог. По изведеним доказима Окружни суд у Ужицу пресудом својом од 22.-1Х.-36. г. По. 27. одржао је на снази менични платни налог а приговор одбацио са разлога: „Меничним платним налогом овога суда По. 27./34.—1. од 19.-II.-1934. г. осуђени су тужени: акцептацт, издавалац и жирант Ј. Р., У. Б„ Н. Р, сви трг. из Ужица да солидарио плате поверилачкој Н. Н. банци из Ужица суму од 70.000 дин. меничног дуга са 6°| 0 камате од 10. марта 1933. г. до наплате и 2463 дин. на име плаћене таксе и трошкова. Противу овог платног налога благовремено је уложио тужени Р. Н. приговор, наводећи да је по меници, на основу које је следовао поменути платни налог, престао бити менично обавезан, а ово стога, што спорна меница у моменту кад је издата и потписана од стране трасанта У. и акцептанта Ј. као и од њега—туженог Р. као индосанта није имала поред потписа трасанта У, клаузулу „без протеста" нити је та клаузула међу потписницима менице била уговорена. О року плаћања ималац менице тужилачка Н. Н. Банка није спорну меницу поднела на исплату у року предвиђеном у § 37. мен. зак. нити изискала протест,а нити је у смислу § 52. м. з. о року плаћања нотификовала њену неисплату, те је самим_ тим фактом по сили закона у см. § 52. мен. зак. изгубила своја права