Branič

„Б Р А Н И Ч"

Велеса, да га може заступати у парници пиваре Ђ. В. а. д. из Београда противу н>ега — туженика. Као заступник туженика С. фигурира на поднесцима тужениковим а и зват је као такав на усменим расправама одржаним пред првостепеним судом ове правне ствари, па му је као таквом и уручен примерак нападнуте пресуде на дан 22. октобра 1936. год. Према овоме, а у смислу §§ 289., 558. и 559. грпп. призив тужене стране јавља се као неблаговремен, пошто је у суду првог степена, према констатацији у акцепту, примљен 9. новембра 1936. г. после петнајест дана од дана уручења отправка пресуде призивалачкој странци. То што је призив потписан од адв. Т. Б. из Скопља, кога је туженик П. привео на усменој расправи на дан 14. марта 1936. год. и што је отправак нападнуте пресуде уручен и њему — Т. 31. октобра 1936. год. не може се узети, да је туженику почео тећи рок од дана када је Т. примио пресуду, јер парнично пуномоћије за адв. С. М. није отказано преко парничног суда, како се по § 138. тражи за уредан и пуноважан отказ пуномоћија, нити се из списа види, да је туженик такав отказ желео да изврши. Па како је по § 289. грпп. достава списа уредно извршена, када се, у случајевима када странка има више заступника, достава изврши једноме заступнику и како је у овом случају заступнику С. примерак нападнуте пресуде уручен 22. октобра 1936. год. а потом Т., то је на основу изложеног одлучено као у диспозитиву". По рекурсу туженика, Касациони суд у Београду закључком од 5. новембра 1937. год. Рек. 413., потврдио је закључак Апелационог суда, са разлога: „Ценећи рекурсне наводе туженика, Касациони суд је нашао: рекурсни навод туженика, да је призивни суд на овај случај погрешно применио § 289. грпп. који се односи на случајеве кад постоје више заступника овлашћених само за пријем достава, и да је призивни суд адв. Т. требало да третира као јединог пуномоћника тужене стране, као што га је сматрао и првостепени суд, неоснован је. Ово са разлога, што је призивни суд правилно нашао, да се на конкретан случај има применити § 289. грпп. по коме се, за случај, да један парничар има више заступника достава има сматрати уредном, ако је само једном заступннку извршена предаја једног примерка онога, што се има доставити. Јер, када је чињеничким стањем, које је усвојио призивни суд, утврђено, да је туженик П. за вођење овог спора издао пуномоћије адв. М. С., који је уложио и приговор против платвог налога, као и да туженик у смислу § 138. грпп. ово пуномоћје своме пуномоћнику није отказао, а да је имао и другог пуномоћника, који се доцније на рочиштима, као заступник туженог појављивао, онда је суд према § 291. грпп. био овлашћен све доставе пуномоћнику С. да врши и да га као пуномоћника сматра све док његово пуномоћје у смислу наведеног § 138. грпп. не буде престало. Код оваквог стања ствари правилно је гледиште призивног суда, да се рок за изјаву призива туженику има рачунати од дана 22. октобра 1936. г. као дана, када је достава пресуде извршена пуномоћнику С., а по нахођењу Касационог суда с обзиром на § 289. грпп. без утицаја је околност, што је Окружни суд пресуду доставио другом пуномоћнику адв. Т. а ово у толико пре што је њему пресуда достављена 31. X. т. г. Према томе, не стоји навод у рекурсу, да је суд, требао само адв. Т. да третира као пуномоћника тужениковог, па следствено томе, да и рок за изјаву правног лека узима од дана када је њему пресуда достављена". Јован Д. Смиљанић, секретар Касационог суда у Београду. Нема мгста отказу стана учињеном од стране ириватног чиновника због аремештаја из Бгограда, ако овај услов није аредвиђен у уговору о закуау. Д. К. чиновник главне земљорадничке Набављачке Задруге, отказао је за 1. јули стан туженику М. С. а као разлог навео је, да је премештен из Београда за Зајечар, према одлуци Главног Сав. главне набављ. задруге од 9. јуна 936. год. и да се на нову дужност има јавити 15. јуна 1936 г. Тужени М. С. преко свога заступника, поднео је приговоре среском суду за град Београд под П. 4204.|36„ тражећи да се отказ укине, јер је према писменом уговору о закупу стана предвиђен отказ само на месец дана пре 1. маја и 1. новембра. Пошто на расправу тужилац није дошао већ само заст. туженика, па је по његовом предлогу суд донео пресуду да се отказ укида дајући следеће об-