Branič

О СУДБИНИ ЗАЛОЖЕНЕ ТУЂЕ СТВАРИ ПО НАШЕМ ГР. ЗАК.

47

имовина не може да буде чиста. На њој пре свега леже терет нужне режије и терет награде преузиматељу канцеларије који обавља ликвидацију. У погледу награде преузиматеља канцела[ ије по нашем мишљењу једино је оправдано гледиште, да њему има припасти награда за саму ликвидацију канцеларије као један посао, а не награда за поједине правне радње које је по појединим предметима предузимао у циљу окончавања сваког предмета појединачно. Њему је поверен посао ликвидације коју обавља у кругу своје професионалне дужности, па за тај посао има бити и награђен. Критеријум за одмерење ове награде има бити сума постигнута ликвидацијом, а не појединачне радње по појединим предметима, јер би то у потпуности исцрпело суму добијену ликвидацијом и ствар би се свела на то, да он њу врши за свој рачун. Када се преузиматељство схвати као обављање једног повереног посла, посла ликвидације, а оно то по закону и јесте, онда је лако расправити односе створене између преузиматеља и овлашћених лица и односе створене његовим постављењем између тела које га је поставило и њега. * * * У низу мера које се имају предузимати за обезбеђење и осигурање породица умрлих адвоката и ова мера претставља, по нашем мишљењу, једну значајну ствар. Мада питања која смо у овом чланку покренули нису стриктно предвиђена и решена у закону о адвокатима и пословницима Адвокатске коморе, то не спречава да се у томе погледу установи једна пракса. Ово у толико пре ако би она у свему одговарала намерама законодавца, суштини адвокатске професије, општим интересима адвокатског реда и интересима адвокатских породица.

Д-р Јаков Челебоновић, адвокат — Београд. О судбини заложснс туђе ствари оо нашсм грађ. зак, У Браничу за новембар 1937. изнео сам у својој расправи „О границама судског тумачења у вези са применом § 314. гр. з.", да су судови дужни да примене пропис овог §-а 314., како исти гласи, јер је јасан и императиван. У Браничу за децембар 1937. изволео је г. професор др. Аранђеловић изнети своје противно гледиште, по коме би се без обзира на садржину § 314. гр. з. требало на залогу применити исти пропис као и код куповине туђе ствари нарочито с погледом на § 8. гр. з., на здрав разум и природну правицу. 1. Правни основ ари прибављању својине. — Наш је законодавац у § 211. гр. з. признао право својине као апсолутно у границама закона, па је у §§ 218. и 219. истог зак. овластио сопстве-