Branič

104

.БРАНИЧ'

Основ за искључење слободног судијског уверења налази се у оном истом законском пропису, који је и подлога за примену слободног судијског уверења у процесном праву. § 368 Грађ. парн. пост. речима своје прве реченице: „Уколико није овим законом што друго наређено. . — указује на то, да постоје доказна правила поступка, којима се ограничава примена слободног судијског уверења, док остали текст тога прописа нормира принцип примене слободног судијског уверења при оцени доказа. Доказна правила којима се искључује примена слободног судијског уверења у процесном праву деле се у две групе. У прву групу дошла би она доказна правила, која не искључују само примену слободног судијског уверења већ примену доказа у опште. Друга група остала би резервисана за доказна правила, којима се искључује само примена слободног судијског уверења. Да осмотримо ова доказна правила редом, и то најпре она из прве а потом и она из друге групе. Прва група. А) Изостанак са поновног рочишта у припреманом поступку — § 349. грађ. пар. пост.; Пресуда због изостанка и пропуштања — §§ 492. и 494. грађ. парн. пост. Ако би се држали реда, којим су доказна правила нормирана у поступку, на овом би месту било речи само о првонаведеном доказном правилу поднаслова. Но како су доказна правила нормирана у §§ 492 и 494 процесног права у многоме идентична са оним из § 349 поступка, то ћемо ради бољег разлагања овде одступити од тог реда и једновремено говорити о свима доказним правилима из поднаслова Да цитирамо поменуте законске прописе и то само утолико, колико је то потребно за наше излагање. § 349 : „Ако која странка не дође пред одређенога судију на рочиште, које није одређено само за извођење доказа, имају се наводи странке, која је дошла, утврдити записником према прописима који вреде у поједином случају за припремни поступак и ново рочиште одредити. На то ће се рочиште позвати странка, која није дошла на раније рочиште, и по предлогу противниковом доставиће јој се препис записника и опоменути је на последице које су везане с њезиним поновним изостанком. Ако странка не дође ни на поновно рочиште, сматраће се истинитим чињенични наводи дошавше странке онако, како су садржани у достављеном препису записника. Изостала странка не може више дати изјаве које је о понуђеним или поднесеним доказним средствима имала давати на овим рочиштима". §492.: „Ако тужилац или туженик изостане с првога рочишта, сматраће се истинитим они чињенични наводи дошавше странке, који се односе на предмет правнога спора, уколико ти наводи нису оповргнути доказима, који су већ пред судом, или чињеницама које су код суда опште познате (§ 365), па ће се на тој подлози, по предлогу дошавше странке, донети о тужбеном тражењу пресуда због изостанка".