Branič

ПРИМЕДБЕ ЧЛАНОВА ОДБОРА

Друго поглавље У § 378. у место н е к о м е требало би ставити к о м е а у место називају се ставити јесу његове. У § 382 место савласништво ставити сувласниш т в о. О реалним теретима (Осмо поглавље Предоснове) У овом поглављу говори се о заосталим односима у појединим крајевима наше Државе чисто феудалнога карактера. Узимајући у обзир тачку 2. § 568. Предоснове могао би се добити утисак, да се прописима овога поглавља жели да спроведе дефинтивна ликвидација таквих заосталих правних односа, јер по томе пропису обавезник може тражити да се реални терет откупи „након тридесетогодишњег постојања" макар да је дуже уговорено, или и ако постоји клаузула уговора да се такав терет не може уопште откупити. Међутим нема прописа који би онемогућивао конституисање нових односа типа реалних терета, тако би сви ти новоконституисани односи имали трајати тридесет година од постанка. Већ овај разлог говори да овим прописима није предузета ликвидација постојећих односа реалних терета. Таква ликвидација може се спровести специјалним законом. Такав однос иде у област аграрног закондавства и нема му места у грађанском законику. „Периодичне чинидбе" које т. зв. свакодашни власник земљишта има вршити у корист онога за чији је рачун земљиште оптерећено, а за које обавезник одговара оптерећеним земљиштем, нису ништа друго него дације феудалног типа. Према трећем ставу § 559. може се реални терет основати и „у корист свакдашњег власника другог којег земљишта (повласног земљишта)". Пропис § 562. говори о земљишту које је у сувласништву већег броја лица а на којем постоји реални терет у корист неког овлашћеника. Дозвољава се велико поседништво односно власништво реалних терета на великим комплексима што је чист остатак феудалног система. Одбор је мишљења да се има тражити брисање целе ове главе Предоснове са захтевом, да се остатак односа названим реалним теретима ликвидира дефинитивно специјалним законом. 0 законском наслеђивању (Четрнаесто поглавље Предоснове) Комора прихвата систем законског наслеђивања како је у Предоснови изложен, а нарочито изједначење мушке и женске деце. То је за територију предратне Србије новина, пошто по садашњем закону мушка деца уживају првенство у наслеђу, искључујући женску децу. Али, да би се спречило распарчавање добара, Комора је мишљења да би требало допустити мушким наследницима да могу део наслеђа, који се састоји из непокретности и који припада женскима, исплатити овима у новцу