Branič

СУДСКА ПРАКСА

183

Касациони суд није уважио рекурс тужиоца већ је потврдио закључак Апелационог суда, налазећи да су неосновани наводи у истом рекурсу. Јер, кад се из чињеничног стања види, да је тужиљин муж са службом у Земуну, да је дакле средиште његових правних интереса, његов домицил у Земуну, на правном подручју хрватског законодавства, онда је рекурсни суд правилно нашао, да се пуноважност изјаве тужиљине преко пуномоћника П. има ценити по одредбама хрватског законодавства. Сукоб међупокрајинских закона, који се у овом случају појављују, с обзиром да за решавање тога питања не постоји специјалан закон, има се, по нахођењу Касационог суда, расправити по прописима материјалног права, који нормирају тужиљину способност за предузимање правних послова и који важе на подручју њеног правног домицила — §§ 46. и 10. грађ. зак. Према месту службовања тужиљиног мужа, супарничара Б. и њен правни домицил је Земун — § 69. гр. п. п., на чијем правном подручју важи хрватско законодавство, по коме удата жена није ограничена у вршењу правних послова, нити је за исто потребна његова привола. Чињеница, што она и њен муж станују у Београду нема значаја за одлуку по покренутом питању, кад им је домицил у Земуну, јер по § 65. гр. п. п. правни домицил има превагу над фактичким домицилом, што има примене и важи, како у питању пасивне тако и активне легитимације. Правно разлагање у рекурсу о нужном јединственом супарничарству, као и питање, чија изјава у одрицању од тужбеног захтева важи, кад међу супарничарима о томе нема сагласности, има бити предмет оцене првог суда, који има да настави рад по овоме предмету. Закључак I. грађ. већа Касационог суда од 29. I. 1938. г. Рек. бр. 408-37. Тнх. М. Ивановић секретар Касационог суда у Београду

Страно правосуђе И бигамија застарева. Касациони суд у Бечу насупрот гледишту врховног државног тужиоца донео је одлуку, да кривично дело двоструког брака није трајан деликт, већ подлеже застарелости. Окружни суд у Бечу осудио је у фебруару о.г. једног грађевинара зато, што је прећутавши свој закључени брак у 1918 год. закључио други брак у 1930 год. У својој жалби адвокат оптуженога заступао је гледиште, да бигамија застарева за пет година, дакле у овом случају 1935 год., јер је пријава прогиву оптуженога поднета тек 1937 год. Насупрот томе заступник врховног државног тужиоца позвао се на досадање одлуке, по којима се бигамија сматра као трајан деликт и да стога дотле постоји, докле други брак траје. Ако би се закључење двоструког брака сматрало као деликт који може застарети, онда би тиме био повређен основни принцип моногамије. Касациони суд је после двочасовног већања уважио жалбу оптуженога и ослободио га је оптужбе. У образложењу истакнуто је, да се бигамија не може сматрати као трајан деликт и да према томе застарева за 5 година. Противправно стање, да једновремено постоје два брака једног човека, може се уклонити на тај начин, што ће се други брак судским путем огласити за неважећи. Право на издржавање. У једном конкретном случају бечки Кацасиони суд донео је значајну одлуку, да једна пресуда о издржавању није никада у свом пуном обиму правноснажна и у свако време новом тужбом и новом пресудом може бити обеснажена, када осуђено лице на давање издржавања докаже, да су се битно измениле имовинске прилике његове или лица коме је издржавање досуђено. Пресуда о давању издржавања има само ограничено правно дејство, јер се при томе увек прећутно претпоставља, да се односи странака у будућности неће изменити. Али ова прећутна претпоставка важи само дотле, Док није новим чињеницама обеснажена. Касациони суд иде још даље и објашњава, да нова пресуда донета на основу новопроизашлих околности има повратно дејство: снижење или повишење издржавања важи од оног времена, када је наступила промена у приходима; она важи, и ако је од тога времена до доношења нове пресуде