Branič

СУДСКА ПРАКСА

187

уговора на време, — § 553. грађ. зак. Зато баш један савестан лиферант има рачуна да тражи продужење, јер се тиме ослобађа од одговорности за накнаду штете због неизвршења уговора на време. Сама, пак, околност, што у овом случају држава није имала разлога ,да тражи накнаду штете и што се самим стицајем прилика тужилац налази у бољем положају, а није тражио продужење рока — без важности је за пресуђење ове правне ствари. А ово стога што од воље уговорача зависи да ли ће или не остваривати своја права — § 13. грађ. зак." По ревизији туженика, Касациони суд у Београду пресудом од 23. новембра 1937. год. Рев. 1227, потврдио је пресуду Апелационог суда, са разлога: „Да не стоји навод улагача ревизије, да је призивни суд погрешно прешао преко истакнутог приговора недопустивости редовног правног пута у овој правној ствари, и да је стога побијана пресуда ништава по § 597. тач. 1. грпп. Ово не стоји стога, што се из образложења побијане пресуде види, да је призивни суд ценио истакнути приговор тужене стране, и правилно нашао, да је за пресуђење ове правне ствари надлежан редован суд. Што се пак тиче разлога, које је дао призивни суд за горње своје гледиште, Касациони суд исте не усваја у потпуности. Ово стога, што је неоснован разлог призивног суда, да казна из чл. 99. а) з. о држ. рачуноводству није јавна дажбина стога, што је чл. 99. а) з. о држ. рачуноводству унет у уговор закључен између странака, јер тиме, што је овај законски пропис унет у уговор, он није могао изгубити свој јавно-правни карактер и постати само једна уговорна одредба, нити је казна предвиђена у истом због уношења у уговор престала бити јавна дажбина. Поред свега напред реченог Касациони суд, ипак, налази, да је за пресуђење овога спора надлежан редован суд и то стога, што овде није у питању чист случај примене чл. 99. а) зак. о држ. рачуноводству, као у правној ствари на коју се позива ревизија. У чл. 99. а) з. о држ. рачуноводству прогшсано је, да ће се у њему прописана казна наплаћивати, ако предузимач тражи и добије продужење рока за извршење погођеног посла. У конкретном случају, утврђено је, да предузимач није тражио продужење рока за извршење погођених радова, те случај из чл. 99. а) з. о држ. рачуноводству није ни наступио, већ је тужена страна, тумачећи чл. 99. з. о држ. рачуноводству у вези са одредбама уговора сматрала, да има право да задржи тужиоцу казну предвиђену у чл. 99. а) пом. зак. стога, што тужилац у уговореном року није завршио погођени посао, и ако он продужење тога рока није тражио. Према томе до задржавања пенала није дошло по чл. 99. а) з. о држ. рачуноводству, јер, као што је наведено, услови из тога члана нису ни испуњени, већ на основу тумачења уговора у вези са одредбама чл. 99. а) з. о држ. рачуноводству, те је стога Министарство саобраћаја, вршећи задржавање пенала, делало у својству уговорне стране, а не у својству органа јавне власти. Из тога следује, да спорна сума није задржана као јавна дажбина, већ као казна за неизвршење уговора о року, услед чега не стоји истакнути разлог ништавости из тач. 1. § 597. у в. тач. 6. § 571. грпп. Касациони суд је даље нашао, да не стоји ни навод државног правобраниоца изнет у ревизијском писмену, да се побијана пресуда оснива на погрешној правној оцени ствари — тач. 4. § 597. грпп. Ово пак не стоји стога, што је призивни суд, усвајући разлоге првог суда, правилно нашао, да се од тужиоца не може наплатити износ предвиђен у чл. 99. а) зак. о држ. рачуноводству, стога, што он није тражио продужење рока за испуњење обавезе. Условљавајући задржавање пенала тражењем продужења рока за извршење обавезе призивни суд је у свему правилно схватио правни значај чл. 99. а) зак. о држ. рачуноводству". Противу одлуке зборнога суда, којом се оглашава надлежним за пресуђење спорне ствари, нема места правном леку. (Закључак Касационог суда у Београду од 6. децембра 1937. године Рек 558.). У правној ствари тужиоца Главног Савеза Срп. земљ. задр. противу Југосл. Просв. филма због дуга од кирије, Окружни суд за град Београд закључком од 17. новембра 1936. год. По-753, одбио је приговор тужене стране о стварној и месној надлежности суда, са разлога: „Поднетом тужбом тужилачка страна је тражила да јој тужена за-