Branič

188

,Б Р А Н И Ч"

друга плати на име дужне кирије за пословне просторије износ од дин. 232.959.—. На првом рочишту, које је одржано на дан 17. новембра 1936. год. тужена страна је истакла приговор стварне и месне ненадлежности овога суда са мотивацијом да је седиште тужене фирме у Земуну пошто је тамо протоколисана фирма па је зато надлежан Окружни суд у Срем. Митровици и то у свом тргов. већу, зато што се тужена страна као задруга има сматрати у см. § 47. т. 1. трговцем, те је за њу закуп пословних просторија трговачки посао. Упуштајући се у расправу умесности истакнутих приговора суд је прво нашао: да закуп просторија није трговачки посао у смислу § 17. трг. зак. па је с тога стварно надлежан Окружни а не трговачки суд. Што се пак тиче приговора о месној надлежности овога суда, суд је нашао: да је и овај приговор неоснован, јер се из изјаве пуномоћеника туженика, дате на расправи од 17. XI. 1936. види да се управни одбор тужене задруге налази у Београду, а по нахођењу суда са одређивањем месне надлежности није важно место протоколације фирме већ седиште управног одбора исте". По рекурсу туженика, Апелациони суд у Београду закључком од 17.. марта 1937. год. Пл-417, укинуо је закључак Окружног суда са разлога: „Из поднете одлуке Кр. Кот. суда као трг. суда у Земуну од 12. јануара 1931. год. види се, да је седиште Југосл. просв. филма задруге С.О.У. у Земуну, а према § 67. грпп. општа месна надлежност задруга одређује се према њиховом седишту. Ни оцена о стварној надлежности није на закону основана, јер за оцену надлежности није важна природа правног посла у опште — овде закуп, већ је од утицаја коме је служило порабно добро и у какве сврхе. Овде пак јасно је да је порабно добро служило у трговачке сврхе за туженика, а по овоме се и одређује надлежност трговачког суда." Поводом рекурса тужиоца, Касациони суд у Београду по службеној дужности, закључком од 6. децембра 1937. год. Рек-558 укинуо је закључак Апелационог суда са разлога: „Поводом рекурса тужилачке стране Касациони суд је нашао: „Погрешио је Апелациони суд као рекурсни, што је се упуштао у оцену закључка Окружног суда за град Београд којим је одбијен приговор тужене стране о стварној и месној ненадлежности а ово са разлога, што је у смислу § 41. од. II. кп. одлука зборнога суда, којом се оглашава надлежним за пресуђење правне ствари, правоснажна и не може се правним леком побијати. Према томе, рекурс тужене стране, изјављен на закључак Окружног суда за град Београд као првога суда је у смислу горе наведеног законског прописа недопуштен, те је исти требало у смислу § 617. грпп. одбацити по службеној дужности." Јован Д. Смиљанић секретар Касац. суда у Београду Да ли се поништај права индустријске својине може тражити и после престанка његове важности? (Поводом једног решења Касационог одбора Управе за заштиту индустријске својине у Београду). Једна позната аустријска творница конца тражила је поништај жига једне друге енглеске творнице, који је ова заштитила у нашој држави, за обележавање вунених, памучних и др. текстилних производа, из разлога што је на томе жигу главни истакнути елеменат слика лава, која се налази такође као главни део на три раније регистрована жига тужилачке аустријске фирме, а којима она обележава исту врсту робе. Тужена фирма после пријема тужбе на одговор, а пре одржане усмене спорне расправе, одрекла се свога права на спорни жиг. Тужилачка страна ипак је остала при своме захтеву, тражећи утврђивање сличности између поменутих жигова и поништај оспореног жига, као и да туженик сноси парничне трошкове. Одбор за оспоравање (у првој инстанци) нашао је, да је туженичка фирма одрицањем свога права на спорни жиг пре усмене спорне расправе, прећутно признала основаност тужбеног захтева. Но независно од овога, Одбор за оспоравање упустио се у оцену сличности жигова, и констатујући да између оспореног жига енглеске фирме и жигова тужилачке аустријске фирме постоји таква сличност, да би обичан купац тешко могао уочити