Branič

НЕКРОЛОЗИ

199

НЕКРОЛОЗМ ■ј- ПОЛ МАТЕР 12. марта 1938. год. умро је у Паризу Пол Матер ( л! М ј Ијг ) један од најчувенијих француских правника. Рођен 19. дедембра 1865. год. у Паризу, члан Француске академије моралних и иолитичких ндука од 1926. год., по завршеном Правном факултету, одао Је се судској струци у којој је почео каријеру 1891. год. као заменик државног тужиоца, да би после дугогодишњег служења у Државном тужиоштву постао судија па доцније опет државни тужилац при Апелационом суду, начелник судског одељења Министарства војске и морнарице, државни саветник, а од 1928. претседник грађанског одељења у француском Касационом суду, да годину дана после тога постане врховни државни тужилац при Касационом суду. Нешто доцније постао је први претседник Касационог суда, заменивши г. Лекуве-а, да 1937. год. уступи ово место г. Фремикуру, због напуњених година, а да задржи назив почасног претседника Касационог суда, у коме је звању и умро. Пок. Матер био је један од врло великих интелектуалаца француских. Носио је у себи велику снагу правника, човека и научника и достојно заступао судиски ред у коме је доспео до највишег звања — претседништва Касационог суда. Истицао је се веома значајном анотацијом судских одлука у двема збиркама Сиреју и Далозу, где је долазило до изражаја његово дубоко познавање правне теорије и судске праксе. Али поред строго професионалног и правничког рада у ужем смислу, пок. Матер оставио је врло значајне радове на пољу политичке историје, бавећи се нарочито историјом Немачке, па је оставио неколико значајних дела, као: Пруска и револуција од 1848. год., Бизмарк и његово време, Изборна реформа у Пруској и Од једног Рајхстага до другог. Значајно му је дело: Распуштање парламентарних скупштина. Оставио је врло чувену биографију о Гамбети и дело у три тома о Кавуру и италијанском јединству. И ако већ у годинама, пок. Матер био је један од сазивача Међународне правничке недеље у Паризу, па је у њеним радовима узео великог учешћа, што је потписати нарочито подвукао у своме извештају објављеном у Б р а н и ч у за јули—август 1937. год. и у Архиву за новембар и децембар 1937. год. Том приликом пок. Матер примио је конгресисте у Касационом суду у Паризу и одржао им говор о значају судске праксе у праву чега ће се увек сећати, а са доајеном Правног факултета у Паризу г. Аликсом, као претседник Удружења бивших ученика Париског правног факултета, примио је конгресисте у Палати Правног факултета у Паризу и одржао им такође говор, који је био јако запажен по својој језгровитости и духовитости. Са пок. Матером одлази један велики интелектуалац француски, одличан правник, говорник и историчар, па је његов губитак пропраћен од све стручне и дневне штампе са великим жаљењем. Нарочито су му топли некролози посвећени у Тетрз-у и Јоигпа1 сЗев Оеђа1б од 13. марта 1938. год. •ј- Др. ЖИВАН СПАСОјЕВИЋ Професор Правног факултета у Београду и познати правник и правни писац Др. Живан Спасојевић напрасно је преминуо 7. априла 1938. год. у своме стану, пошто је пошао на Правни факултет да одржи предавање. Тога дана његови слушаоци нису имали срећу и задовољство да га и даље слушају, јер је истрошен радом напрасно и изненадно отргнут од свих оних који су га ценили, поштовали и волели. Пок. Живан Спосојевић свршио је Велику школу у Београду, па је потом ступио у судску струку 1898. год., а 1900. год. одлази као државни питомац на студије у Париз. На Париском правном факултету припремио је и одбранио веома познату докторску дисертацију: О аналогији и интерпретацији, прилог тумачењу методе у праву, у којој је изнео нова схватања у науци, која је доцније консеквентно заступао и бранно и која