Branič

200

„БР АНИЧ"

су добила право грађанства у теорији и пракси. Ученик великог Салеја, пок. Спасојевић примио је и пренео од свога великог учитеља ризнице знања, које је преносио на разне генерације слушалаца, којима је предавао приватно право почев од 1912. год. када је изабран за доцента на Правном факултету, па све до своје изненадне смрти. Сем тога, пок. Спасојевић објавио је у А р х и в у запажене расправе О јуриспруденцији, Уговор о концесији, Живојин Перић као цивилиста, у којима се огледа његово солидно познавање права и правне науке у опште. Пок. Спасојевић био је декан Правног факултета од 1932. до 1935. год. а од тада продекан, задуживши и Правни факултет и студенте неуморним радом и урођеком добротом. Веома интересантан предавач, пок. Спасојевић умео је да се уживи у своја излагања, дубоко уверен у истину онога што предаје. У својим излагањима био је логичан и консеквентан, истрајан и куражан, не мењајући своја мишљења која је стекао после дубоких студија и опажања у науци и животу. Такав је и у политици био. Име пок. Живана Спасојевића није се помињало уз имена оних који су преко ноћ мењали своја политичка уверења. Својим уверењима и својој странци остао је веран до краја, па је и за времена у којима живимо, у овом погледу, губитак пок. Спасојевића ненакнадивПотписати је имао нарочито поштовање према пок. Спасојевићу, под чијом је сигурном руком отпочео своје студије у Паризу, а који га је, као декан, са осталом г.г. професорима Правног факултета изабрао за приватног доцента. Зато му је и губитак пок. Спасојевића веома тешко пао. Нека је слава пок. Живану Сиасојевићу. •ј- СВЕТОЗАР-СВЕТА МАТИЂ На Благовести 7. априла 1938. год. погинуо је у својој канцеларији, на послу у 62. години живота стари и уважени београдски адвокат СветозарСвета Матић. Ово је други случај у Београду, у једном релативно кратком размаку времена, да адвокати гину у својим канцелари.јама, на коју по.јаву треба нарочито скренути пажњу, као ружну, недозвољену и неуобичајену. Ко је познавао пок. Свету тај је морао бити уверен, да он није могао изазвати никога а најмање убицу да дигне руку на њега и на себе. Са пок. Матићем одлази са овог света један од ветерана у нашој струци, који је сав свој век провео у адвокатури, заступајући и бранећи туђе интересе. По природи ведар и расположен, пок. Матић имао је само пријатеље, а међу млађим правницима и поштоваоце. Клијенти пак су га ценили и поштовали због његовог савесног рада и оданости на послу. Многи млади правници на почетку своје каријере могли су много лепих ствари из струке научити од пок. Матића, који је био увек готов да свакога поучи и да му се на услузи нађе. У толико је губитак тежи. Нека је слава пок. Светозару-Свети Матићу! Др. Видан О. Благојевић, адвокат.

САДРЖАЈ ПРАВНИХ ЧАСОПИСА Б р а н и ч ће доносити садржај свих правних часописа код нас. Архив за правне и друштвене науке, Орган Београдског правног факултета. Уредник Др. Михаило Илић. Садржај бр. 3. књиге XXXVI, за март 1938. год.: Чланци: Др. Ђорђе Тасић: Значај језика при тумачењу; Др. Иво Крбек: Уредба од нужде, изнимно стање и проблем ратификације уредбе; Драгутин Кнежевић: Нека спорна питања у другостепеном — призивном делању код грађанских парница. — Иван Петковић: Неподударност одредаба Грпп. са одредбама материјалног права; Витомир М. Петровић: Платни налог на основу застареле менице; Душан С. Станић: Да ли се