Branič

ОДНОС ИЗМЕЂУ СУТСКЕ И УПРАВНЕ ВЛАСТИ и т. д.

277

Кад је искључена слободна оцена суда у свим извршењима према привилегисаним телима и установама, а то исто право признато управним властима, које доносе пресудне одлуке, онда значи да је слободна оцена управних власти уздигнута изнад рада и слободног уверења наших судова. Оваква одредба коју није унео закон, већ незаконита уредба, претставља необично ограничење и подређивање сутске власти. По начелу иоделе власти, и по свим правним доктринама о правосуђу, судови који сами не одлучују већ управни фактори њихове одлуке прејудицирају престају бити носиоци правде, којој се морају покаравати и управне власти, а постају извршни органи управних фактора. Овакво преношење надлежности са сутске на извршну власт, за сва извршења према самоуправним телима и заштићеним установама, проузроковало је компликације у првим месецима важења новог поступка. На територији бивше Аустро-Угарске компликације су мање, јер су тамо извршења и обезбеђења према држави и самоуправним телима увек била могућа, уз формалности претходне пријаве, које је предвиђао закон о државном рачуноводству и закон о општинама. Међутим на подручју бивше Србије и Црне Горе све је било искључено, не због тога, што је закон тако хтео, већ због тога, што су и сутске и извршне власти правиле магловиту разлику између државе као империјума и фискуса, и између општине у њеном јавно-правном и приватно-правном својству. Докази такве погрешне праксе многобројни су, 5 ) али погрешној пракси крај није близу, са разлога што је управној власти за сва извршења и обезбеђења према самоуправним телима и заштићеним установама призната пресудна улога. А управне власти често имају ману да нове законе посматрају кроз призму старих, а да у свему, па и у извршењу судских пресуда према заштићеним телима и установама, назиру опасност по њихов опстанак и јавни поредак. °)

5 ) Међу тим доказима налазе се и решења Среског суда у Нишу под бр. 18917/31., 24792/31., 8296/34., 1636/35.; Среског суда за град Београд бр. 10418/35., 12428/36., 12429/36.; Београдског Апелационог суда бр. 4027/35., 208/37., 276/37. 6 ) Тако гласе решења Кр. Банске управе Моравске Бановине бр. 22070/37., 1252/38. и 5750/38. у последњем решењу по тражењу извршења за свега Дин. 50.000.— на примање Нишке општине из осветлења.Кр. Банска управа наводи: „Овим извршењем произашла би повреда јавног интереса, гшшто би се тим општини Ниш онемогућило да електрично постројење одржава у исправном стању, те би иста била принуђена да његово функционисање обустави". Кр. Банска управа овако резонује и поред тога, што је по другом извршењу од истих примања истог дужника, задржана код Дирекције државних железница у Београду под Дбр. 4618/36. не Дин. 50.000.већ равно Дин. 1,476.661.Али док у Србији Банске управе противзаконито штите примања електричних централа, у другим деловима државе, сасвим правилно, та се заштита не даје, не само примањима, већ чак ни централама. У Далмацији је запажен покушај да се србијанска пракса и тамо пренесе. За једну општину управна власт је електричну централу заштитила, како би онемогућила предложену принудну управу. Међутим Управни суд у Дубровнику под бр. 170/36./10. (решавано пре Уредбе бр. 114320/37.) поништио је одлуку управне власти, а централу и сва примања од ње огласио незаштићенима.