Branič

КОНВЕНЦИОНАЛНА КАЗНА

345

да изврши једну другу чинидбу, исплата ове суме или извршење чинидбе — сматрају се као накнада штете." Поверилац, као и по Швајцарском праву може тражити или извршење уговора или уговорну накнаду, а обоје може тражити само онда кад је уговорена накнада због простог задоцњења или неправилног извршења обавезе. Уговорна накнада штете припада повериоцу и ако штету није претрпео, а ако је већу штету претрпео може накнаду исте, по општим принципима о накнади штете, тражити само ако се је одрекао уговорне накнаде. И по Пољском праву дужник може тражити смањење уговорне накнаде штете, ако је ова претерана или ако је уговор у појединим деловима био извршен и онда када докаже да поверилац није претрпео никакву штету од неизвршења уговора или је претрпео незнатну штету. Дакле, и Пољски законик конвенционалну казну изједначује са уговорном накнадом штете. Како свако неизвршење уговора проузрокује квар, не само имовинских интереса, већ и других интереса, сауговорача у чију је корист уговорена накнада штете, то ће уговорна накнада штете бити само накнада штете, и онда када није повређен економски интерес сауговорача, а неће биши казна. И сам је законодавац предвиђа као накнаду штете, што претпоставља да штета стварно постоји било у економском било у ком другом виду, па је необјашњиво зашто у загради ставља конвенционалну казну кад она то није. Оишти имовински законик за Књажевину Црну Гору О уговорној накнади штете говори у IV разделу, који носи наслов: „О особитим одредбама или углавцима, који могу бити У уговору." По Црногорском имовинском законику говори се о „уреченој глоби" због неизвршења уговора, која може бити већа или мања од стварно претрпљене штете. Дужник не подмирује више претрпљену штету од уговорене, изузев ако је штета наступила услед особите кривице дужникове. Кад дужник докаже да је неизвршење уговора дошло услед случаја или кривицом повериоца, ослобађа се плаћања уговорене накнаде штете. Српско право Теорија, позитивно ваконодавство и пракса I. Т е о р и ј а О конвенционалној казни код нас мало су њих писали. У колико је о овој институцији писано, писано је више узгредно Нико јој нарочиту пажњу није посветио изузев Др. Ђорђа Павловића и Др. Живана Лукића, који је у „Архиву" од 1922 годо конвенционалној казни писао. Др. Драгољуб Аранђеловић у свом Општем делу облигационог права на страни 85 и 86 говори о конвенционалној казни.