Branič

370

,Б Р А Н И Ч"

новљењу, био оглашен за феријалну ствар у смислу § 319. грпп., јер код феријалних ствари судски одмор нема утицаја на почетак и свршетак рокова за изјаву правних лекова. Иначе по § 320. грпп. код осталих парница, кад нису у питању за изјаву правних лекова на пресуде због изостанка § 492. или пропуштања, или признања тужбеног захтева, рокови за подношење предлога за повраћај у пређашње стање, и рокови за подношење приговора у мандатном поступку, ако почетак судског одмора пада у време док тече рок, или ако почетак рока пада у време судског одмора, продужава се рок за цело трајање судског одмора, или за онај део одмора, који још преостаје. Како овај спор није феријална ствар, нити је у опште случај из II одељка § 320. грпп., јер пресуде донете по § 495. грпп. не долазе у ред пресуда због изостанка, већ се сматрају као пресуде донете у контрадикторном поступку. Због тога се има узети, да је призив на означену пресуду окружног суда благовремено предат по I од. § 320. грпп., пошто означена пресуда окружног суда предата туженој страни за време судског одмора". Окрњење законског дела наслеђа имовиие, извршеног путем тестамента, могу нападати само титулари тог права (мушка и женска деца) а не и остали наследници. (Пресуда Касационог суда у Београду од 20. октоббра 1937. год. Рев. 1107). У правној ствари тужиоца А. удове И. противу туженика С. М. због наслеђа, Окружни суд у Шапцу пресудом од 12. новембра 1936. год. По-191, одбио је тужиоца од тужбеног захтева са разлога: „На основу навода тужбе, одговора на тужбу, као и на основу на данашњој усменој расправи проведених доказа и изјава заступника парничних странака, суд је утврдио следеће чињеничко стање као неспорно међу странкама: Пок. Ж. И. умро је 15. априла 1935. год. као задругар свога брата С. Иа његовој половини задружног имања остала је тужиља — његова удова А. кћи Ж. и туженик — брат оставитеља С. Покојникова кћи Ж. рођена је 26. јануара 1934. а умрла је 5. јуна. Пок. Ж. оставио је после смрти завештање следећег садржаја: „Слаб сам — па зато на случај смрти чиним следећи распоред с мојом имовином. Од порода имам само кћер Ж., која је у петом месецу старости. Живим у задрузи с братом С. Од мога дела имања половину како кретног тако и непокретног имања после моје смрти остављам у наслеђе моме брату С. а другу половину остављам у наслеђе мојој кћери Ж. На делу Ж. имаће право удовичког уживања моја жена А. до смрти јој или преудаје, Ж. мој брат С. не мора дати у натури њену половину, но ако хоће може јој и новцем исплатити у суми од 10.000 дин. Ако би Ж. мо.ја кћи без порода умрла у таквом случају и њен део наслеђа остаје моме брату С. Ово је моја последња воља и тако хоћу после моје смрти да буде. Ово завештање написао ми је по моме захтеву С. и К. адв. из Шапца, а у истом је верно моја жеља написана 13. марта 1935. год. Ш. Ж. И. из Метлића". На оставинској расправи пред Среским судом у Шапцу од 16. јуна 1936. год. тужилачка страна оспорила је важности овога тестамента, пошто је њиме окрњен законски део оставитељеве кћери Ж. Закључком од 16. јуна 1936. год. О-236/35./10. упућена је тужитељица на парницу да докаже да цитирани тестаменат нема важности. Тужилачка страна налази неважност тестамента у томе што је њиме повређен законски део тестаторове кћери Ж. чији закони део основан §§ 400. и 477. грађ. зак. мора остати иевредим. Она одредба тестамента по којој брату С. даје право да не исплати у натури Ж. половину, него да јој може ову новцем у суми од 10.000 дин. исплатити вређа законски део наслеђа Ж. јер се законски део наслеђа не може у опште ограничити па ни правом исплате у новцу, а. поред тога означена вредност је незнатна према вредности законског дела имања пок. Ж. Осим тога зак. део пок. Ж. ограничен је и другом тестаментарном одредбом према којој за случај да Ж. умре без порода, њен део остаје у наслеђе туженом С. деца могу својим зак. делом као наследници неограничено располагати^Ч^(^гога свако тестаментарно огра-