Branič

372

,Б Р А Н И Ч*

гати. Али је у томе погледу учинио извесна ограничења према рођеној деци са одредбама § 477.—480. гз. у којима је изложио са којих опредељених узрока деца мушка и женска могу бити искључена из законског дела. У чему се састоји законски део констатовано је у § 477. гз. у коме је наређено да тај закони део мора остати невредим. У погледу законског дела наслеђа, родитељи половину имања морају завештати својој деци остављајуђи тај део невредим — § 477. гр. зак. а са другом половином свога имања могу располагати како хође и за ту половину наименовати својој деци и фидеикомисарног супститута, што је законодавац нагласио у § 481. и § 483. гз. а ограничење учињено на законом делу завештавања остало би у важности само ако заинтересовани неби чинили приговоре. Ово важи у погледу рођене деце, а према осталим тестаменталним наследницима тестатор може чинити и фидеикомисарних наређења § 481. гр. зак. У другом делу ревизије жалилац наводи да Окружни суд у побијаној пресуди није протумачио и применио наведене јасне прописе у духу воље законодавчеве, па је зато погрешном правном оценом ствари огрешио се о јасну одредбу т. 4. § 597. гр. п. кад је донео нападнуту пресуду. А са истих разлога незаконита је пресуда Апелационог суда, којом је прва пресуда потврђена. Према горе наведеним законским одредбама фидеикомисарна супституција није се могла применити на законски део малолетнс Ж. и зато њен отац пок. Ж. по закону није имао право у основу да својој кђери одреди наследног супститута у опште, па према томе ни свога рођеног брата С. Исто тако према § 477. гз. закони део мора остати невредим а пок. Ж. није имао право да наређује исплату истог дела у новцу. Упуштајуђи се у оцену ових ревизијоних навода, Касациони суд налази, да исти не стоје са разлога што је § 477. гз. прописан да само законитој мушкој односно женској деци мора остати неповредим законски део, који се састоји у половини дела оне имовине који би им по закону припао. када не би било тестамента. Према овоме, ова институција на законски део установљена је искључиво за мушку односно женску децу, те ограничење или окрњење овога дела имовине могу нападати његови титулари мушка односно женска деца, а сви остали наследници немају то право, па ни тужиља А. као наследница своје кђери пок. Ж. не може спорни тестаменат нападати због окрњења законског дела њене кђери Ж. те је Касациони суд са изложеног и донео диспозитивну одлуку. Ако би се усвојило противно гледиште ревидента онда би се проширио смисао § 477. гз., те би право на закони део посредним путем добили и остали наследници на које законодавац није мислио ни желео да заштити веђ је ова институција искључиво установљена ради заштите егзистенције сина односно кђери као непосредног и директног потомка тестатора". Предлог за амортизацију изгубљене менице не прекида ток застарелости из § 945 грађ. зак. (Пресуда Касационог суда у Београду од 1. октобра 1937. год. Рев. 1271). У правној ствари тужиоца Ц. С. противу масе пок. Ж. Р., због дуга Трговачки суд у Београду пресудом од 2. октобра 1936. год. По 623, осудио је тужену масу на плађање спорног дуга, са разлога: „Према наводима тужбе тужилац је у год. 1928. дао туженицима сада пок. Ж. Р. и његовој жени Ц. Р. на зајам суму од 20.000.— са 12% год. Туженици су му на овај износ предали меницу издату у М. М. Л. 6. фебруара 1928. год. са роком за годину дана, на којој је пок. Ж. акцептант а тужена Ц. издавалац и преноситељ. За обезбеду овога дуга туженици су одобрили интабулацију на свом имању у Цветковој ул. бр. 2 одобрену решењемЈ7рв. суда за округ београдски И.Бр. 118/Д. 4660/28. Тужилац је доцније изгубио био поменуту меницу, па је тражио амортизацију исте. Решењем овога суда бр. 12582 од 12. априла 1933. год. пом. меница оглашена је за уништену. За овим је тужилац поднео тужбу По 3303/34. противу тужене масе и тужене Ц. лично, ради издавања нове менице. Извршном пресудом овога суда бр. По 3303/34./10. од 28. септембра 1935. год. осуђени су туженици да тужиоцу издају нову меницу и то маса као акцептант, а Ц. као издавалац са местом издања у М. М. Л. 6. фебруара 1928. год. на 20.000.— дин.