Branič

418

.Б Р А Н И Ч"

пасност, наше унутрашње ја мора да се буни, тежња за самоодржањем мора доћи до изражаја и наша воља треба да буде управљена на то да се очувањем постојећег стања очува и вредност наше личности као носиоца угроженога права. Противно макијавелистичком материјалистичком начелу: „Циљ оправдава средство", Јеринг препоручује борбу за право као нешто идеалистичко, јер стално има пред очима угрожено п р а в о, а не угрожену материју. Отуда он налази да није свакидањи, материјалистички интерес новца који гони човека да прибегава спору, већ морални бол за учињеним неправом. У таквом случају један унутрашњи глас вели му да не може ићи натраг, јер је у питању његово ја, његова част, његово осећање части, а не предмет без вредности, — другим речима у питању је одбрана не интереса, већ карактера: одбрана или жртвовање своје личности. Излагањима у маленом делу „Борба за право" Јеринг је на убедљив начин доказао да право на поштовање човековога ја треба да претставља нешто далеко више од права на поштовање човекових ствари, као нечег заменљивог, јер ко нема осећања за самоодржање своје личности путем поштовања самога себе и натеривањем других на то поштовање, тај је извршио морално самоубијство. Недостатак моралних вредности може бити заувек, и онда је штетно, ако не и кобно; недостатак оних материјалних није вечит, може се временом и уклонити, попунити. Јерингове мисли о човековом ја звуче можда данас слабије него икад, али оне су ту, стоје и стојаће без обзира на време у коме живимо. И, ако је некада, пре седам деценија, када је „Борба за право" угледала света, та борба била лакша и равномернија, не значи да угрожени појединци и читави народи због тога само треба да из кукавичлука и равнодушности препусте своју судбину времену да их оно прегази. Напротив: јачању грубе силе треба противставити ојачалу свест о вредности свога сопственога и свога ближњега ја, и с одговарајућом количином достојанственог стрпљења очекивати боље дане. Јерингову „Борбу за право" и њен значај открио је, открива и откриваће слушаоцима Правног факултета београдског Университета професор Д-р Аранђеловић. Њему хвала! Јерингу слава!

.Милорад Антоновић, адвокат — Београд. Иово брачно право у ИемачкоЈ Обимни нови закон о закључивању и разводу бракова у Немачкој, који је ступио на снагу 1. августа о. г., садржи новости у двема областима. Прво, Аустрија је увођењем обавезног грађанског брака, који се може разводити судском пресудом, изједначен са старим немачким законом, и друго, у самом брачном праву Немачке, које је изложено од 1900. год. у Грађанском законику, извршене су разне реформе. Аустрија, чије је брачно