Branič

НОВО БРАЧНО ПРАВО У НЕМАЧКОЈ

413

право било оријентисано према црквеним прописима, уштедила је овом приликом труд, да због завођења грађанског брака отказује или тражи ревизију аустријског конкордата, пошто је Немачка прешла без икаквих обзира преко те формалности. Секуларизација закључивања бракова спада у Немачкој већ од 1875., када је Бизмарк следовао примеру датог на годину дана раније од Швајцарске, у она основна начела, која су већ одавна ван сваке дискусије. За Националсоцијалисте, како то један званичан коментар наглашава, постојали су још особити разлози, да укину аустријско право, које је искључивало развод брака, ако је само један супружник био католик: „Пре свега такав пропис противречи народнополитичким циљевима државе и жртвовао је срећу и животну радост стотинама хиљада људи. Немогућност да се догма о неразрешивости католичких бракова спроведе у 20. веку, довела је до многобројних изигравања закона и тиме до опасног потреса правног осећања. Т. зв. разрешени бракови били су извор присиљавања, уцене и других душевних мука за дотичне супружнике. Нови закон жели да и у Аустрији уклони све ове тешкоће и незгоде". Сви бракови у Немачкој у будуће ће се закључивати „у име Рајха", што претставља антитезу досадашњој формули „у име божије" и чиме се једновремено наглашава, да трећи Рајх хоће да издвоји брак из приватноправне сфере. Законодавац, као што је сам прокламирао, обратио је главну пажњу на биолошко гледиште и на заштиту расе и народности. Превратних новости у овом објављеном закону нема. Тако идеја о одређивању лица при склапању бракова, за коју се је заузело једно истакнуто крило Националсоцијалиста, за сада није продрла. Да ли хоће да се ожени, када и кога жели да узме, остаје сваком појединцу на вољи, са изузетком Нирнбершког закона о раси, по коме се забрањује ступање у брак са Јеврејима, и закона о здрављу наследника, по коме су носиоци одређених наследних болести искључени од расплођавања. Нове идеје су још највише унете у прописе о разводу брака. Основно начело при томе било је, да се мора олакшати развод брака, који је за народну заједницу без вредности. Тако, као пример наводимо, да један супружник може тражити развод брака, ако се друга страна без основаног разлога противи, да ствара потомство или употребљава противправна средства за спречење рађања. За развод брака се може тужити, ако је једна страна после закључења брака постала пре времена неплодна, па ма да већ постоје здрави наследници или усвојена деца. Онај, који је сам неплодан, нема право да захтева развод. Осим тога узрок за развод је и заразна болест без изгледа на оздрављење. Развод брака због душевних болести такође се олакшава, јер се као такве сматрају и мањи душевни поремећаји на пр. хистерија, па чак и урођена склоност за свађу, који доводе у питање опстанак једне брачне заједнице. Брак се даље разводи због прељубе. Не разводи се, ако је дело учињено са дозволом другог супружника, или ако је овај својим држањем намерно омогућио или олакшао дело, или ако у времену